„Neka bude što biti ne može, neka bude borba neprestana." Smatra se da je u ovom Njegoševom stihu ocrtan karakter srpskog naroda, koji ne ume da proceni svoje mogućnosti i stalno sebi postavlja zadatke iznad njih, zbog čega i strada. I Njegoš je smatrao da je Crna Gora „kraj srpski od iskoni". Slavljen kao pesnik i filozof, a zanemaren kao politički delatnik i mislilac, iako je bio državnik od svoje sedamnaeste godine do smrti, svojim delom kao ključnu političku ideju Njegoš je odredio ideju slobode.

„Gorski vijenac" je krik za slobodom, pohvala junaštvu i delo koje je stvorilo literarni kult Miloša Obilića. I u drugim delima on je izišao iz okvira uskih nacionalnih potreba, maštajući o jednom združenom složnom svetu. U „Luči mikrokozmi" izneće provokativnu predstavu o sistemu vladavine na nebu, o demokratskom poretku neba, kao retku varijantu u političkoj teoriji. Tu je začeta i ideja o večitoj borbi, kao o borbi dobra i zla. Na nebu dobro ima prevlast nad zlim. A od zemaljskih dobara za Njegoša najveće dobro je sloboda, za koju se treba boriti...

Autor prof. dr Dragan Simeunović.