„Нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана." Сматра се да је у овом Његошевом стиху оцртан карактер српског народа, који не уме да процени своје могућности и стално себи поставља задатке изнад њих, због чега и страда. И Његош је сматрао да је Црна Гора „крај српски од искони". Слављен као песник и филозоф, а занемарен као политички делатник и мислилац, иако је био државник од своје седамнаесте године до смрти, својим делом као кључну политичку идеју Његош је одредио идеју слободе.

„Горски вијенац" је крик за слободом, похвала јунаштву и дело које је створило литерарни култ Милоша Обилића. И у другим делима он је изишао из оквира уских националних потреба, маштајући о једном здруженом сложном свету. У „Лучи микрокозми" изнеће провокативну представу о систему владавине на небу, о демократском поретку неба, као ретку варијанту у политичкој теорији. Ту је зачета и идеја о вечитој борби, као о борби добра и зла. На небу добро има превласт над злим. А од земаљских добара за Његоша највеће добро је слобода, за коју се треба борити...

Аутор проф. др Драган Симеуновић.