Njegov drugi film „Izgnanstvo" u Kanu je doneo nagradu za mušku ulogu Konstantinu Lavronjenku dok je treći film „Elena" dobio nagradu u kanskom programu „Izvestan pogled.

Nagrade su sasvim logična posledica izrazito autorskih filmova koji se podjednako snažno baziraju na realnom životu, Starom i Novom zavetu, ali i na delima ruskih klasika.

Nije lako ni jednostavno spoznati svet ovog autora iako njegovi filmovi imaju izuzetno snažno dejstvo na gledaoca. Univerzum Andreja Zvjaginceva, koga s razlogom proglašavaju za novog Tarkovskog, veoma je složen i ništa što vidimo u njegovim filmovima nema samo ono jedno, vidljivo značenje.

Kada na početku „Povratka" sinovi vide oca u krevetu kako spava, valja nam da u toj sceni prepoznamo renesansnu sliku „Oplakivanje Hrista" Andrea Mantenje ili da u sceni žetve na kraju „Izgnanstva" osetimo dejstvo istoimenog Brojgelovog platna... Ta simbolika otvara nove puteve u svet Andreja Zvjaginceva koji je bio gost Festivala evropskog filma na Paliću. U intervjuu koji je dao Nebojši Popoviću, Andrej Zvjagincev je govorio kako je kao dvanaestogodišnjak sticao prva filmska iskustva i zašto je posle gledanja „Bobija Dirfilda" iz Novosibirska otišao u Moskvu. Najveći deo emisije posvećen je tumačenju njegovog opusa, odnosu prema autorskom filmu i romanima Dostojevskog, o glumcu Konstatntinu Lavronjenku kao mogućem alter-egu, a posebno o njegovom stalnom saradniku, genijalnom snimatelju Mihailu Kričmanu.

Urednik i autor emisije je Nebojša Popović, snimatelj Bojan Ognjanovac, a montažer Milica Živojinović.