Trezor

Industrijski razvoj Srbije - Urednik Božidar Đuran govoreći o pripremama i prvim snimanjima za seriju koja nosi radni naslov Privredna istorija Srbije, kaže: "Dokumentarna redakcija Kulturno obrazovnog programa naše televizije priprema se za narednu godinu kada se obeležava i sto godina od početka Prvog svetskog rata, a tu su i godišnjice drugih događaja koji su od druge polovine XIX veka do Velikog rata, preusmerili ili omeđili trajno istoriju Srbije i njen politički, društveni i ekonomski razvoj. U sklopu tog programskog plana, zanimljivo je istražiti kako se ta mlada država, koja se od Prvog srpskog ustanka  1804. do Prvog svetskog rata, za nepunih 100 godina, i društveno i politički, ekonomski i socijalno preobrazila. Ova će dokumentarna serija koju smo već počeli da radimo dati sliku tog socijalnog i privrednog razvoja Srbije i to kroz neke karakteristične ekonomske oblasti koje mogu da pokažu kako je taj proces tekao. Tako će se tematski obraditi razvoj pošte, rad Topolivnice u Kragujevcu, razvoj rudarstva, elektrifikacije, tekstilne industrije, a radićemo i rekonstrukciju pruge Beograd - Niš..."

** Učesnici: urednik Božidar Đuran, sagovornik Bojana Andrić

** Tehn. vođstvo Draško Drašković, snimatelj zvuka Nebojša Stojanović, dizajner svetla Dobrivoje Marković, video mikser Sonja Ivezić, kamermani Goran Radusin, Dalibor Vučković, Luka Živković; organizator Milka Jovanović, reditelj Andrea Lazić, montažer Stojan Ilić, urednik Bojana Andrić

** Snimano 04.08.2013, premijerno emitovano i Redakcija i urednik

Vršaj - iz ciklusa Običaji Rađevine, da se prošlost ne zaboravi, da budućnost pamti... Kao i svi filmovi bračnog para Pantelić i ovaj se bavi selom i običajima podrinjskog kraja. U selu Šljivova, zaseok Aćimovići u Rađevini snimljen je vršaj pšenice na mašini koja je stara skoro 100 godina. Ovde seljani pričaju o svom životu i običaju da od prvog snopa te pšenice umese česnicu za Božić. Seljani najiskrenije veruju u Boga i poštuje stare običaje, žive od svog rada i svoje zemlje. Na ovogodišnjem, 43. Festivalu amaterskog filma na temu život sela "Žisel", za najbolju montažu nagrada je dodeljena Dušanu Jokiću, Biljani Sakić i Milanu Panteliću za film Vršaj.

** Učesnici: Dragan Andrić, Ljubiša, Koviljka i Milisav Aćimović

** Kamera, scenario i režija Dobrivoje i Dobrila Pantelić, asistenti režije Dijana i Tanja Pantelić, montaža Dušan Jošić, Biljana Sakić, Milan Pantelić

** "Produkcija Tri-D", jul 2013

Čudo u Šarganu i druge priče, Enciklopedija za radoznale - Takozvana Šarganska osmica je deo pruge uzanog koloseka između Užica i Višegrada preko brda Šargana. Ova pruga ima veliki broj mostova i tunela od kojih je najduži Šarganski: 1660,80 m. Po broju mostova i tunela, i usponu od 18 promila, Šarganska osmica je jedinstveno graditeljsko remek delo u svetu. Izgradnju ove pruge uskog koloseka započeli su Austrijanci 1916. godine kada je Srbija bila pod njihovom okupacijom. Posle skoro decenije izgradnje, ona je postala graditeljsko čudo, što je ostala do danas. Razlog za to je savladavanje razlike od oko 300 metara nadmorske visine između mokrogorske kotline i šarganskog prevoja, čak toliko da su Austrijanci obećali slobodu inženjeru, osuđenom na doživotnu robiju, ako taj problem reši. Gradnja je nastavljena 1922. godine, a posao je dobilo preduzeće "Feniks". Na do pola urađenom koloseku, ostalom od Austrijanaca, postavljena je pruga koja je stigla do samog podnožja Šargana. Ime "osmica" ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom idući preko brda u zavijenim krugovima praveći oblik broja osam. Deo šina koji pravi "osmicu" dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na celoj trasi ima čak 22 tunela od kojih je šarganski najduži. Na stanici Jatare, u planinskom bespuću, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao. I ovo nisu jedine zanimljivosti.

** Učesnici: maketar Josip Veber, inž. Slobodan Rosić, katrandžija Dušan Turudić, konzervator Branimir Pavković

** Urednik i reditelj Miodrag Zupanc, snimatelj Vlastimir Banković, ton majstor Đorđe Đurović, grafička obrada Đorđe Nikolić, Jelena Lumbardić; montažeri Ivica Palić, Aleksandar Mrzić, Zoran Popović, Nina Krstić; muzički saradnik Darko Vlahović

** Premijerno emitovano 05.09.1999, Redakcija školskog programa, urednik dr Miroslav Savićević