Трезор

Индустријски развој Србије - Уредник Божидар Ђуран говорећи о припремама и првим снимањима за серију која носи радни наслов Привредна историја Србије, каже: "Документарна редакција Културно образовног програма наше телевизије припрема се за наредну годину када се обележава и сто година од почетка Првог светског рата, а ту су и годишњице других догађаја који су од друге половине XИX века до Великог рата, преусмерили или омеђили трајно историју Србије и њен политички, друштвени и економски развој. У склопу тог програмског плана, занимљиво је истражити како се та млада држава, која се од Првог српског устанка  1804. до Првог светског рата, за непуних 100 година, и друштвено и политички, економски и социјално преобразила. Ова ће документарна серија коју смо већ почели да радимо дати слику тог социјалног и привредног развоја Србије и то кроз неке карактеристичне економске области које могу да покажу како је тај процес текао. Тако ће се тематски обрадити развој поште, рад Тополивнице у Крагујевцу, развој рударства, електрификације, текстилне индустрије, а радићемо и реконструкцију пруге Београд - Ниш..."

** Учесници: уредник Божидар Ђуран, саговорник Бојана Андрић

** Техн. вођство Драшко Драшковић, сниматељ звука Небојша Стојановић, дизајнер светла Добривоје Марковић, видео миксер Соња Ивезић, камермани Горан Радусин, Далибор Вучковић, Лука Живковић; организатор Милка Јовановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Стојан Илић, уредник Бојана Андрић

** Снимано 04.08.2013, премијерно емитовано и Редакција и уредник

Вршај - из циклуса Обичаји Рађевине, да се прошлост не заборави, да будућност памти... Као и сви филмови брачног пара Пантелић и овај се бави селом и обичајима подрињског краја. У селу Шљивова, засеок Аћимовићи у Рађевини снимљен је вршај пшенице на машини која је стара скоро 100 година. Овде сељани причају о свом животу и обичају да од првог снопа те пшенице умесе чесницу за Божић. Сељани најискреније верују у Бога и поштује старе обичаје, живе од свог рада и своје земље. На овогодишњем, 43. Фестивалу аматерског филма на тему живот села "Жисел", за најбољу монтажу награда је додељена Душану Јокићу, Биљани Сакић и Милану Пантелићу за филм Вршај.

** Учесници: Драган Андрић, Љубиша, Ковиљка и Милисав Аћимовић

** Камера, сценарио и режија Добривоје и Добрила Пантелић, асистенти режије Дијана и Тања Пантелић, монтажа Душан Јошић, Биљана Сакић, Милан Пантелић

** "Продукција Три-Д", јул 2013

Чудо у Шаргану и друге приче, Енциклопедија за радознале - Такозвана Шарганска осмица је део пруге узаног колосека између Ужица и Вишеграда преко брда Шаргана. Ова пруга има велики број мостова и тунела од којих је најдужи Шаргански: 1660,80 м. По броју мостова и тунела, и успону од 18 промила, Шарганска осмица је јединствено градитељско ремек дело у свету. Изградњу ове пруге уског колосека започели су Аустријанци 1916. године када је Србија била под њиховом окупацијом. После скоро деценије изградње, она је постала градитељско чудо, што је остала до данас. Разлог за то је савладавање разлике од око 300 метара надморске висине између мокрогорске котлине и шарганског превоја, чак толико да су Аустријанци обећали слободу инжењеру, осуђеном на доживотну робију, ако тај проблем реши. Градња је настављена 1922. године, а посао је добило предузеће "Феникс". На до пола урађеном колосеку, осталом од Аустријанаца, постављена је пруга која је стигла до самог подножја Шаргана. Име "осмица" ова пруга је добила зато што је надморска висина од 300 метара савладана успоном идући преко брда у завијеним круговима правећи облик броја осам. Део шина који прави "осмицу" дуг је само 2,7 километара, а због стрмог терена на целој траси има чак 22 тунела од којих је шаргански најдужи. На станици Јатаре, у планинском беспућу, нико никада није купио карту. Ту нити је ко ушао, нити ко из воза изашао. И ово нису једине занимљивости.

** Учесници: макетар Јосип Вебер, инж. Слободан Росић, катранџија Душан Турудић, конзерватор Бранимир Павковић

** Уредник и редитељ Миодраг Зупанц, сниматељ Властимир Банковић, тон мајстор Ђорђе Ђуровић, графичка обрада Ђорђе Николић, Јелена Лумбардић; монтажери Ивица Палић, Александар Мрзић, Зоран Поповић, Нина Крстић; музички сарадник Дарко Влаховић

** Премијерно емитовано 05.09.1999, Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић