Ploveći Dunavom iskrcali su se  u jednom ribarskom selu gde su uz  čuvenu riblju čorbu probali  vino i znali su da su na pravom mestu. Negotinska krajna smeštena između  planina Crni vrh i Deli Jovan  a omeđena rekama Timok i Dunav bila je  tada najveće vinogradarsko područje u Srbiji. Francuzi su kažu  kupili vino  ali i doneli svoju vinovu lozu koja se odlično primila na pesku uz obale Dunava.

Da li je legenda ili ne ova priča i danas traje  a  nekoliko francuskih porodica ima vinograde i vinarije u selima negotinske krajne.

Ali naša priča počinje sa  potencijalom ovog kraja koji se nije ogledao samo u vinu. U ovom gradu  1868 godina osnovana je i prva poljoprivredna škola. Iako je negotinska krajna  zbog klime i blizine Dunava pogodno  područje za poljoprivredu svake vrste, danas  već četvrta generacija generacija živi u inostranstvu i tako izdržava svoju rodbinu u Negotinu.

Autohtona sorta grožđa crna tamjanika  po kojoj  je negotinska krajna bila poznata  skoro da je nestala a danas se za njen povratak bore stručnjaci Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Negotinu ali i bratstvo manastira Bukovo u čijim vinogradima se  tamjanika gajila i u 19 veku.

Vodimo vas i u selo Rogljevo poznato  po pimnicama gde se vekovima proizvodi čuveno negotinsko vino.

Urednik serije Aleksndra Šarković

Snimatelj Periša Đinđić

Montaža Milan Radičević