Za razliku od violine koja je osvojila čitav svet, tamburica je nekako ostala instrument lokalnog karaktera. Sviraju je Srbi, Bunjevci, Šokci, Cigani, Mađari, Rusini, Slovaci... Nekad omiljen instrument starijih generacija, danas je sve više prihvataju i vole mladi.

Pre Drugog svetskog rata, samo u Novom Sadu i Subotici postojalo je po desetak majstora ovog zanata. Svako veće mesto imalo je ponekog zanatliju koji je mogao da popravi ili napravi tamburu, a poznati senćanski graditelj Bocan je imao čak sedmoricu radnika i prodavnicu tambura u Beogradu.

I danas su poznate Kudlikove, Bocanove, Tormine, Gezove tambure. To je bilo zlatno doba tambura, pa su svi imali stalne mušterije i mogli su lepo da žive od toga. Izrada tambura, kao i svaki zanat ima svoje tajne, koje se kriju u dobrom drvetu, adekvatnoj obradi, strpljenju ali i ljubavi.