Nije imao sklonosti da ih popravlja. Sa svakim je bio na ti. Više je primećevao lepo nego ružno, i u onom ružnom tragao za prozrakom lepote", pisao je Momo Kapor o Gojku Đogu.

Zbog zbirke pesama "Vunena vremena", koja je objavljena 1981. godine, Gojko Đogo je osuđen na zatvorsku kaznu od dve godine. U zatvoru je odležao četiri meseca. Posle ozbiljnih zdravstvenih problema, oslobođen je daljeg izdržavanja kazne. Robijao je, kako kaže, Ljubica Miletić, jer je ukazao na istinu koja se u to vreme, nije smela glasno reći, da je ta vladavina naopaka, pogubna po srpski narod i da ne vodi ničem dobrom.

Njegovo stvaralaštvo je pesnička slika epohe ili kako sam kaže "duhovni snimak vremena". Da li je platio visoku cenu zbog saopštavanje istine, koji je smisao pesničkog svedočenja, da li delo činom nastajanja svom tvorcu nudi mesto na kome nikada neće biti sam?

U razgovoru sa autorom amisije, Đogo govori o potrebi i želji da kaže istinu, o sećanjima na to vreme, o zatvorskim danima i koliko ga je sve to promenilo. "Čini mi se, kaže Đogo, da vunena vremena nisu prošla i neće skoro ali se nekako neprijatno osećam kada o tom razdoblju treba nešto da kažem".

Đogo se ne miri sa stvarnošću, ne plaše ga crne misli, veruje u preporod srpskog naroda. Govori o vezi pojedinca i naroda, objašanjavajući svoju misao "ceo istok je jedan veliki dom pokojnika i svi istočni narodi su ožalošćeni i uništeni na isti način".

Mnogo je simbola u Đogovoj poeziji, u emisiji govori o svojoj veri u njihovu snagu.

Da li je suibina njegovih dela odredila i njegovu sudbinu? Gde je ključ istine i saznanja. Koliko traganje po lavirintima saznanja pomaže pojedincu da pronadje ključ istine ili je ona za njega zauvek zaključana i nedokučiva.

Urednik i autor emisije: Lidija Božić

Snimatelj: Aleksandar Luković

Montažer: Ana Đurković