Није имао склоности да их поправља. Са сваким је био на ти. Више је примећевао лепо него ружно, и у оном ружном трагао за прозраком лепоте", писао је Момо Капор о Гојку Ђогу.

Због збирке песама "Вунена времена", која је објављена 1981. године, Гојко Ђого је осуђен на затворску казну од две године. У затвору је одлежао четири месеца. После озбиљних здравствених проблема, ослобођен је даљег издржавања казне. Робијао је, како каже, Љубица Милетић, јер је указао на истину која се у то време, није смела гласно рећи, да је та владавина наопака, погубна по српски народ и да не води ничем добром.

Његово стваралаштво је песничка слика епохе или како сам каже "духовни снимак времена". Да ли је платио високу цену због саопштавање истине, који је смисао песничког сведочења, да ли дело чином настајања свом творцу нуди место на коме никада неће бити сам?

У разговору са аутором амисије, Ђого говори о потреби и жељи да каже истину, о сећањима на то време, о затворским данима и колико га је све то променило. "Чини ми се, каже Ђого, да вунена времена нису прошла и неће скоро али се некако непријатно осећам када о том раздобљу треба нешто да кажем".

Ђого се не мири са стварношћу, не плаше га црне мисли, верује у препород српског народа. Говори о вези појединца и народа, објашањавајући своју мисао "цео исток је један велики дом покојника и сви источни народи су ожалошћени и уништени на исти начин".

Много је симбола у Ђоговој поезији, у емисији говори о својој вери у њихову снагу.

Да ли је суибина његових дела одредила и његову судбину? Где је кључ истине и сазнања. Колико трагање по лавиринтима сазнања помаже појединцу да пронадје кључ истине или је она за њега заувек закључана и недокучива.

Уредник и аутор емисије: Лидија Божић

Сниматељ: Александар Луковић

Монтажер: Ана Ђурковић