Čitaj mi!

Če 1

Soderberg je film "Če 1" (Che 1, 2008) lukavo usmerio, pre svega ka američkoj publici, koja uglavnom i ima najveće ideološke predrasude o Če Gevari.

Zato je latinoamerički komunizam predstavljen kao neizbežni proizvod ogromnih socijalnih protivurečnosti, a sam Če Gevara slikan je kao romantični, nerealni fanatista sa pozitivnim odnosom prema hrišćanstvu, a ne kao komunistički ideološki dogmata.

Autor prati život Ernesta Če Gevare od njegovog iskrcavanja na Kubu sa Fidelom Kastrom 1956. godine, kroz strukturu dramaturške slagalice.

U fokusu su istorija kubanske revolucije i Čeova uloga u njoj, njegova junaštva, humanitarni i vaspitni rad, razgovori Čea i Fidela tokom priprema za pobunu, kao i prizor Čeovog govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija dve godine posle pobede.

Najveći deo zauzimaju raskošne ratne scene sa upotrebom pirotehnike u kombinaciji sa junaštvom glavnog lika.

Če 1 je filmski romantizovana istorija uspona i pada legende. Glumac Benisio del Toro osim fizičke sličnosti nema mnogo dodirnih tačaka sa slavnim revolucionarom čiji lik i danas na majicama nose mladi širom planete.

broj komentara 6 pošalji komentar
(utorak, 11. dec 2012, 11:42) - anonymous [neregistrovani]

Свака част Куби и Кубанцима!

Као и у свакој држави, постоје и они који теже ка потрошачком друштву и капитализму. Међутим, на Куби убедљива већина Кубанаца усмерена је ка задовољавању аутентичних људских потреба. На Куби су образовање и здравство бесплатни. Свако може да учи и студира. Сваком је омогућено да се лечи. Истина је да на Куби сваки становник има довољно хране, одеће, обуће, бесплатно здравство и образовање, и да возе старе аутомобиле. Опсесивно згртање и пабирчење ствари, за којима тежи савремена потрошачка цивилизација, нису свим становницима на кугли земаљској главна оријентација у животу. Задовољење основних животних потреба сасвим је довољно да људи могу бити посвећени филозофији, науци, уметности, целокупном свету културе, духа и музике, и упознавању разноликости света живота. Тако су се изненадили и Американци - у једном од филмова чувеног редитеља Мајкла Мура, по истинитом догађају - који су у својој ''пребогатој'' земљи остали ускраћени за лечење, након што су добровољно помагали својим суграђанима после рушења Светског трговинског центра у Њујорку и нарушили здравље. Ипак, ''сиромашна и заостала'' Куба омогућила им је бесплатно лечење. Ето, како ''богатство'' може бити сиромашно, а ''сиромашно и заостало'' уистину људски богато и племенито. ЖИВЕЛА СЛОБОДНА КУБА!!!

(utorak, 11. dec 2012, 09:59) - anonymous [neregistrovani]

neizbezni proizvod

Pa latinoamericki komunizam i jeste neizbezbezni proizvod ogromnih i nepravednih socijalnih razlika.

(utorak, 11. dec 2012, 05:43) - anonymous [neregistrovani]

!?

Smešno. Zašto uopšte prikazujete film, ako osećate potrebu da se zbog pravdate!? Reditelj je Amerikanac. Tamo je najveće tržište. Kome da ''prilagođava'' film, ako ne Amerikancima...

(utorak, 11. dec 2012, 03:00) - anonymous [neregistrovani]

Sinovi...

...bogatih advokata i hladnokrvne ubice. Sta
je to toliko velicanstveno o Kubi, da mozes da kupis sponzorusu za celu noc jednim dolarom? Stvarno su napravili naprednu zemlju
nigde tako jeftino, kao na Kubi, dostupno i
sirotinji i onimaq koji imaju malo vise. Takodje se vidi i po kolima koja su prvi put
videla svog prvog gazdu 1957. god. Napredno
nemam reci.
Genije: zasto svaki dan beze sa Kube na desetine i ne idu prema Porto Prinsu, nego prema Ki vestu?

(utorak, 11. dec 2012, 02:42) - Dule [neregistrovani]

Interesantno

Interesantno je to da Kubanci na Kubi podvlace da on nije bio Kubanac nego Argentinac i nemaju bas tako visoko prvrzeno misljenje o njemu. Licno sam imao par puta priliku da to cujem na Kubi.

(ponedeljak, 10. dec 2012, 23:20) - anonymous [neregistrovani]

Филм треба погледати

јер Че и даље живи међу људима!
Постоји анегдота о Че Гевари коју је испричао његов саборац, такође један од највећих револуционара свих времена - Фидел Кастро. Фидел је испричао како је Че Гевара преузимао важне задатке у Националној банци, и да су технократе и банкарски специјалисти једном приликом питали Че Гевару: ''Да ли сте ви економиста?'', а Ернесто им је одговорио: ''Не, ја сам КОМУНИСТА!''
Један од највећих савремених филозофа, Француз Жан-Пол Сартр, који је одбио Нобелову награду, за Че Гевару је рекао: ''Био је најпотпунија личност свога доба. Живео је као што је говорио, причао својим делима, а његова прича и прича света текле су паралелно.''
Целим својим животом Че је потврђивао своје речи: ''Боље је умрети стојећи, него живети клечећи!''
Че и Фидел и данас надахњују људе и лидере Латинске Америке, као што су Уго Чавез, Ево Моралес и Рафаел Кореа, који стварају алтернативу деструктивном капиталистичком поретку.