уторак, 11. дец 2012, 23:37
Че 1
Содерберг је филм "Че 1" (Che 1, 2008) лукаво усмерио, пре свега ка америчкој публици, која углавном и има највеће идеолошке предрасуде о Че Гевари.
Зато је латиноамерички комунизам представљен као неизбежни производ огромних социјалних противуречности, а сам Че Гевара сликан је као романтични, нереални фанатиста са позитивним односом према хришћанству, а не као комунистички идеолошки догмата.
Аутор прати живот Ернеста Че Геваре од његовог искрцавања на Кубу са Фиделом Кастром 1956. године, кроз структуру драматуршке слагалице.
У фокусу су историја кубанске револуције и Чеова улога у њој, његова јунаштва, хуманитарни и васпитни рад, разговори Чеа и Фидела током припрема за побуну, као и призор Чеовог говора на Генералној скупштини Уједињених нација две године после победе.
Највећи део заузимају раскошне ратне сцене са употребом пиротехнике у комбинацији са јунаштвом главног лика.
Че 1 је филмски романтизована историја успона и пада легенде. Глумац Бенисио дел Торо осим физичке сличности нема много додирних тачака са славним револуционаром чији лик и данас на мајицама носе млади широм планете.
Свака част Куби и Кубанцима!
Као и у свакој држави, постоје и они који теже ка потрошачком друштву и капитализму. Међутим, на Куби убедљива већина Кубанаца усмерена је ка задовољавању аутентичних људских потреба. На Куби су образовање и здравство бесплатни. Свако може да учи и студира. Сваком је омогућено да се лечи. Истина је да на Куби сваки становник има довољно хране, одеће, обуће, бесплатно здравство и образовање, и да возе старе аутомобиле. Опсесивно згртање и пабирчење ствари, за којима тежи савремена потрошачка цивилизација, нису свим становницима на кугли земаљској главна оријентација у животу. Задовољење основних животних потреба сасвим је довољно да људи могу бити посвећени филозофији, науци, уметности, целокупном свету културе, духа и музике, и упознавању разноликости света живота. Тако су се изненадили и Американци - у једном од филмова чувеног редитеља Мајкла Мура, по истинитом догађају - који су у својој ''пребогатој'' земљи остали ускраћени за лечење, након што су добровољно помагали својим суграђанима после рушења Светског трговинског центра у Њујорку и нарушили здравље. Ипак, ''сиромашна и заостала'' Куба омогућила им је бесплатно лечење. Ето, како ''богатство'' може бити сиромашно, а ''сиромашно и заостало'' уистину људски богато и племенито. ЖИВЕЛА СЛОБОДНА КУБА!!!
neizbezni proizvod
Pa latinoamericki komunizam i jeste neizbezbezni proizvod ogromnih i nepravednih socijalnih razlika.
!?
Smešno. Zašto uopšte prikazujete film, ako osećate potrebu da se zbog pravdate!? Reditelj je Amerikanac. Tamo je najveće tržište. Kome da ''prilagođava'' film, ako ne Amerikancima...
Sinovi...
...bogatih advokata i hladnokrvne ubice. Sta
je to toliko velicanstveno o Kubi, da mozes da kupis sponzorusu za celu noc jednim dolarom? Stvarno su napravili naprednu zemlju
nigde tako jeftino, kao na Kubi, dostupno i
sirotinji i onimaq koji imaju malo vise. Takodje se vidi i po kolima koja su prvi put
videla svog prvog gazdu 1957. god. Napredno
nemam reci.
Genije: zasto svaki dan beze sa Kube na desetine i ne idu prema Porto Prinsu, nego prema Ki vestu?
Interesantno
Interesantno je to da Kubanci na Kubi podvlace da on nije bio Kubanac nego Argentinac i nemaju bas tako visoko prvrzeno misljenje o njemu. Licno sam imao par puta priliku da to cujem na Kubi.
Филм треба погледати
јер Че и даље живи међу људима!
Постоји анегдота о Че Гевари коју је испричао његов саборац, такође један од највећих револуционара свих времена - Фидел Кастро. Фидел је испричао како је Че Гевара преузимао важне задатке у Националној банци, и да су технократе и банкарски специјалисти једном приликом питали Че Гевару: ''Да ли сте ви економиста?'', а Ернесто им је одговорио: ''Не, ја сам КОМУНИСТА!''
Један од највећих савремених филозофа, Француз Жан-Пол Сартр, који је одбио Нобелову награду, за Че Гевару је рекао: ''Био је најпотпунија личност свога доба. Живео је као што је говорио, причао својим делима, а његова прича и прича света текле су паралелно.''
Целим својим животом Че је потврђивао своје речи: ''Боље је умрети стојећи, него живети клечећи!''
Че и Фидел и данас надахњују људе и лидере Латинске Америке, као што су Уго Чавез, Ево Моралес и Рафаел Кореа, који стварају алтернативу деструктивном капиталистичком поретку.
коментари