Trag u prostoru

Tikva, dulek, bundeva, sudovnjača, bela ludaja...se prvenstveno kod nas gaji radi ploda, koji može biti težak i preko 10 kilograma, a nisu retki primerci koji teže i više od 50 kilograma. Ipak kao rekorder je, i u Ginisovu knjigu rekorda, 2002.godine ušla tikva koju je uzgojio izvesni Charles Houghton, a imala je 606,7 kilograma.

Tikve se gaje i zbog semena iz koga se, hladnim postupkom, cedi ulje. Kod nas je dugo bila zastupljena kao pridruženi usev, odnosno kao međuusev kukuruzu, ili se tek po neka vreža tikve sadila na okućnicama. Nama je ona došla iz Amerike posle Kolumba, ali je očigledno toliko bila značajna u našem narodu da se utkala u sve segmente tradicije; i kao hrana i kao predmet i kao igračka i kao ukras. Gotovo je obavezna na badnjevečernoj trpezi, ona je vezana za neke preobraženjske običaje u istočnoj Srbiji, tikve ima i u krstonoškim pesmama gde se pokazuje berićet i želja da nastupajuća godina bude plodna.

U Vojvodini ona je nezaobilazni motiv i obeležje načina života i tradicije, naravno pored gusana, kulena i somborskog sira, a neki je gradovi uzimaju za svoj simbol. U istočnoj Srbiji je tikva nešto drugo, pa je to bio osnovni motiv da smo se pridružili brojnim gostima i radoznalcima u lepo uređenom dvorištu porodice Kržanović, u selu Nikoličevo, negde na sredini puta između Bora i Zaječara.

Autor i urednik: Milica Barjaktarević

Snimatelj: Gojko Despotović

Montažer: Svetlana Crnjanski