Траг у простору

Тиква, дулек, бундева, судовњача, бела лудаја...се првенствено код нас гаји ради плода, који може бити тежак и преко 10 килограма, а нису ретки примерци који теже и више од 50 килограма. Ипак као рекордер је, и у Гинисову књигу рекорда, 2002.године ушла тиква коју је узгојио извесни Charles Houghton, а имала је 606,7 килограма.

Тикве се гаје и због семена из кога се, хладним поступком, цеди уље. Код нас је дуго била заступљена као придружени усев, односно као међуусев кукурузу, или се тек по нека врежа тикве садила на окућницама. Нама је она дошла из Америке после Колумба, али је очигледно толико била значајна у нашем народу да се уткала у све сегменте традиције; и као храна и као предмет и као играчка и као украс. Готово је обавезна на бадњевечерној трпези, она је везана за неке преображењске обичаје у источној Србији, тикве има и у крстоношким песмама где се показује берићет и жеља да наступајућа година буде плодна.

У Војводини она је незаобилазни мотив и обележје начина живота и традиције, наравно поред гусана, кулена и сомборског сира, а неки је градови узимају за свој симбол. У источној Србији је тиква нешто друго, па је то био основни мотив да смо се придружили бројним гостима и радозналцима у лепо уређеном дворишту породице Кржановић, у селу Николичево, негде на средини пута између Бора и Зајечара.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић

Сниматељ: Гојко Деспотовић

Монтажер: Светлана Црњански