Čitanje pozorišta: Politika i poetika

Nezadovoljstvo i polemike koji su usledili posle dodeljivanja, odnosno nedodeljivanja nekih nagrada na 57. Sterijinom pozorju samo su vrh ledenog brega kada je reč o identitetu i koncepciji najznačajnijeg domaćeg pozorišnog festivala. Medijska halabuka i oštri komentari u kojima je čak traženo i ukidanje Pozorja zamaglili su suštinu: kakva je domaća pozorišna produkcija, da li je Pozorje njeno pravo ili iskrivljeno ogledalo, da li dolazi do istinske smene generacija u pogledu poetike, tematike i pozorišne estetike ili taj, inače prirodan proces, forsira i fingira određeni pozorišni lobi?

Da li je selektorka i umetnička direktorka Sterijinog pozorja, tokom dvogodišnjeg madata, pokazala doslednost ili isključivost u umetničkom i estetskom pogledu? Da li podnaslov ovogodišnjeg festivala, "Naši očevi", ukazuje na potrebu preispitivanja društvenog, istorijskog i političkog nasleđa ili je reč o takozvanom "ključnom rezu" u odnosu na tematsko, poetičko i estetsko nasleđe naših "pozorišnih očeva"?

Najzad, kakva bi trebalo da bude uloga i misija najznačajnijeg domaćeg pozorišnog festivala? Kao i uvek kada je reč o Sterijinom pozorju, mišljenja su različita i suprostavljena što, nedvosmisleno, svedoči o značaju ovog festivala.

Autor i urednik: Slobodan Savić