Читање позоришта: Политика и поетика

Незадовољство и полемике који су уследили после додељивања, односно недодељивања неких награда на 57. Стеријином позорју само су врх леденог брега када је реч о идентитету и концепцији најзначајнијег домаћег позоришног фестивала. Медијска халабука и оштри коментари у којима је чак тражено и укидање Позорја замаглили су суштину: каква је домаћа позоришна продукција, да ли је Позорје њено право или искривљено огледало, да ли долази до истинске смене генерација у погледу поетике, тематике и позоришне естетике или тај, иначе природан процес, форсира и фингира одређени позоришни лоби?

Да ли је селекторка и уметничка директорка Стеријиног позорја, током двогодишњег мадата, показала доследност или искључивост у уметничком и естетском погледу? Да ли поднаслов овогодишњег фестивала, "Наши очеви", указује на потребу преиспитивања друштвеног, историјског и политичког наслеђа или је реч о такозваном "кључном резу" у односу на тематско, поетичко и естетско наслеђе наших "позоришних очева"?

Најзад, каква би требало да буде улога и мисија најзначајнијег домаћег позоришног фестивала? Као и увек када је реч о Стеријином позорју, мишљења су различита и супростављена што, недвосмислено, сведочи о значају овог фестивала.

Аутор и уредник: Слободан Савић