Trezor

Prof. dr Milan Popović (1924 - 28. april 2012), psihijatar i psihoanalitičar, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, član medicinskog odeljenja Evropske akademije nauka i umetnosti. Bio je predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i jedan od osnivača Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Napisao je 167 naučnih i stručnih radova u zemlji i inostranstvu. Bavio se i psihoistorijskim studijama o Milevi Marić Ajnštajn, posebno njenim odnosom sa suprugom Albertom Ajnštajnom.

Priča o biseru i školjci - Kako bi izgledao životni put Alberta i Mileve Ajnštajn da su kao mladi par koji se teško izdržavao od Ajnšatajnove plate činovnika u uredu za duhovnu svojinu, došli u Beograd, spremni da prihvate i "mesto nastavnika nemačkog jezika u kakvoj školi",  kako piše Mileva 1903. svojoj najboljoj prijateljici Heleni Savić?  Knjiga "Jedno prijateljstvo - pisma Mileve i Alberta Ajnštajna Heleni Savić", koja je objavljena i u Americi, a čiji je autor nedavno preminuli prof. dr Milan Popović, psihijatar svetskog renomea, ali i unuk Milevine najprisnije prijateljice Helene Savić, daje odgovore na najdublja lična pitanja iz života slavnog para. U pismima koja je punih 40 godina (1899-1940) Mileva Ajnštajn pisala drugarici još iz studentskih dana u Cirihu i doživotnoj poverenici Heleni, kao u romanu odvija se život Mileve i Alberta Ajnštajna, od mladalačkog ushićenja jednog drugim i naukom do sumraka njihove ljubavi i niza tragičnih obrta. "Zašto moram toliko da patim?" - pita se Mileva u jednom pismu. Komentari ovih pisama, impozantan naučni poduhvat prof. Popovića, grade dragocenu i jedinstvenu psihološku studiju Mileve Marić i dodaju mnoge nove kockice portretu samog Ajnštajna. Mnoge tajne znane samo Milevi i Heleni Kaufler Savić (rođenoj Bečliki koja udajom postaje Beograđanka), predmet su analize prof. Popovića u ovoj emisiji. Vrlo je važno i pismo koje Ajnštajn lično upućuje Heleni, iznoseći svoj stav prema porodici i ovom simbiotičkom odnosu (Mileva će za njega, uprkos razlazu, "uvek biti amputiran deo tela"), ali i životnim vrednostima. Par će 1905, u godini najvećih Ajnštajnovih uspeha, provesti odmor kod Helene u Beogradu, gde je Albert našao predah pecajući i ploveći čamcem po rakovičkom jezeru. Da li je veliki naučnik bio veliki i u privatnom životu? U čemu su se razilazili javni i privatni život genija, koji je iza sebe ostavio seriju oštećenih života?

* Učesnik: prof. dr Milan Popović

* Direktor fotografije Vojislav Popović, snimatelj Branko Pelinović, asistent snimatelj Branislav Stojanović, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, rasvetljivač Zoran Dimitrijević, kompjuterska animacija Emanuela Tasan Mazoko, Stoja Džrebić; montažeri Đorđe Anđelković, Marko Dragojević, Biljana Kunijević; asistent režije Sreten Milenković, reditelj Violeta Nedanovski, urednik emisije Ljubica Urošević

* Proizvedeno 2005, Redakcija naučnog programa, urednik Ilija Cerović

Sutra je svetski dan zaštite životne sredine

Prijatelji zemlje - Dobrica Erić je napisao 40 knjiga i preko 20 zbirki pesama za decu i odrasle, u svojim delima vraća se u detinjstvo, u prirodu, u srce Šumadije. Njegova stalna inspiracja je priroda ne samo u stvaralaštvu već i u svakodnevnom životu. Priroda ga opčinjava, to je njegova najveća ljubav koja ga nikad nije izneverila. Priroda ima svoje zakonitosti i mudrosti i šalje znake koje on pokušava da kaže kroz svoje pesme u "Ekološkom bukvaru". Kroz svoje pesme poručuje da civilizacija nema nikakvog izgleda ako se ne pojavi neka sila koja bi sprečila dalje čovekovo uništavanje sveta i prirode.

* Snimatelj Todor Jović, snimatelj zvuka snimatelj Rade Miljković, montažer Miroslav Nikolov, reditelj Nikola Lorencin, urednik emisije Biljana Popović Milić

* Proizvedeno 2002, Redakcije ekološkog programa, urednik Dragan Marinković