Трезор

Проф. др Милан Поповић (1924 - 28. април 2012), психијатар и психоаналитичар, редовни професор Филозофског факултета у Београду, члан медицинског одељења Европске академије наука и уметности. Био је председник Етичког комитета Српског лекарског друштва и један од оснивача Института за ментално здравље у Београду. Написао је 167 научних и стручних радова у земљи и иностранству. Бавио се и психоисторијским студијама о Милеви Марић Ајнштајн, посебно њеним односом са супругом Албертом Ајнштајном.

Прича о бисеру и шкољци - Како би изгледао животни пут Алберта и Милеве Ајнштајн да су као млади пар који се тешко издржавао од Ајншатајнове плате чиновника у уреду за духовну својину, дошли у Београд, спремни да прихвате и "место наставника немачког језика у каквој школи",  како пише Милева 1903. својој најбољој пријатељици Хелени Савић?  Књига "Једно пријатељство - писма Милеве и Алберта Ајнштајна Хелени Савић", која је објављена и у Америци, а чији је аутор недавно преминули проф. др Милан Поповић, психијатар светског реномеа, али и унук Милевине најприсније пријатељице Хелене Савић, даје одговоре на најдубља лична питања из живота славног пара. У писмима која је пуних 40 година (1899-1940) Милева Ајнштајн писала другарици још из студентских дана у Цириху и доживотној повереници Хелени, као у роману одвија се живот Милеве и Алберта Ајнштајна, од младалачког усхићења једног другим и науком до сумрака њихове љубави и низа трагичних обрта. "Зашто морам толико да патим?" - пита се Милева у једном писму. Коментари ових писама, импозантан научни подухват проф. Поповића, граде драгоцену и јединствену психолошку студију Милеве Марић и додају многе нове коцкице портрету самог Ајнштајна. Многе тајне знане само Милеви и Хелени Кауфлер Савић (рођеној Бечлики која удајом постаје Београђанка), предмет су анализе проф. Поповића у овој емисији. Врло је важно и писмо које Ајнштајн лично упућује Хелени, износећи свој став према породици и овом симбиотичком односу (Милева ће за њега, упркос разлазу, "увек бити ампутиран део тела"), али и животним вредностима. Пар ће 1905, у години највећих Ајнштајнових успеха, провести одмор код Хелене у Београду, где је Алберт нашао предах пецајући и пловећи чамцем по раковичком језеру. Да ли је велики научник био велики и у приватном животу? У чему су се разилазили јавни и приватни живот генија, који је иза себе оставио серију оштећених живота?

* Учесник: проф. др Милан Поповић

* Директор фотографије Војислав Поповић, сниматељ Бранко Пелиновић, асистент сниматељ Бранислав Стојановић, сниматељ звука Љуба Јовановић, расветљивач Зоран Димитријевић, компјутерска анимација Емануела Тасан Мазоко, Стоја Џребић; монтажери Ђорђе Анђелковић, Марко Драгојевић, Биљана Кунијевић; асистент режије Сретен Миленковић, редитељ Виолета Недановски, уредник емисије Љубица Урошевић

* Произведено 2005, Редакција научног програма, уредник Илија Церовић

Сутра је светски дан заштите животне средине

Пријатељи земље - Добрица Ерић је написао 40 књига и преко 20 збирки песама за децу и одрасле, у својим делима враћа се у детињство, у природу, у срце Шумадије. Његова стална инспирацја је природа не само у стваралаштву већ и у свакодневном животу. Природа га опчињава, то је његова највећа љубав која га никад није изневерила. Природа има своје законитости и мудрости и шаље знаке које он покушава да каже кроз своје песме у "Еколошком буквару". Кроз своје песме поручује да цивилизација нема никаквог изгледа ако се не појави нека сила која би спречила даље човеково уништавање света и природе.

* Сниматељ Тодор Јовић, сниматељ звука сниматељ Раде Миљковић, монтажер Мирослав Николов, редитељ Никола Лоренцин, уредник емисије Биљана Поповић Милић

* Произведено 2002, Редакције еколошког програма, уредник Драган Маринковић