Trezor

Nikakve selekcije ciljeva očigledno nije bilo, pa su gađane bolnice, a porodilište u Krunskoj ulici je do temelja razoreno. U zgradi današnjeg Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u to vreme su se nalazili Gradsko porodilište i Stanica za hitnu pomoć i, prema dostupnim podacima, u bombardovanju su nastradale 22 porodilje i 22 novorođenčadi mlađih od osam dana i dve porodice koje su im bile u poseti. Pogođeni su i jedno obdanište, trg Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnička stanica, Narodno pozorište, Senjak i ulice Mileševska, Knez Mihajlova, Kraljice Natalije, Miloša Velikog i Sarajevska.

Procenjeno je da je u savezničkim vazdušnim napadima na Beograd 1944. godine učestvovalo oko 1.100 teških bombardera i da je na grad bačeno oko 5.500 tona eksploziva. Nikada nije utvrđeno koliko je lica poginulo i ranjeno u ovim napadima, kao ni razmere i posledice razaranja grada. Tekstove iz romana Bore Ćosića Uloga moje pordice u svetskoj revoluciji govori Dušan Petković, a korišćene su i sekvence iz serije Jugoslavija u ratu 1941-1945 reditelja Milana Kundakovića. 
* Učesnici: inž. Andrija Zamolo; istoričar prof. dr Dragoljub Živojinović; poslastičar Bogdan Petković; dr Dragan Krstić, redovni prof. Filozofskog fakulteta; književnik Aleksandar Popović; Čedomir Janić, upravnik Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva.

*Scenario Olga Manojlović, stručni saradnik Čedomir Janić, rasvetljivači Rade Veselinović, Nenad Vlatković; snimatelj zvuka Uroš Kovačević, remiks tona Miodrag Ž. Vučković, snimatelj Milenko Jovanović, asistent Vladan Pantelić, direktor fotografije Veselko Krčmar, pomoćnik reditelja Milan Medić, reditelj Srđan Zamolo, urednik Nedeljko Ješić
* Premijerno emitovano 20.04.1993, Redakcija opšteobrazovnog programa.

Josif Pančić (Ugrine, 17. 04. 1814 - Beograd, 08. 03. 1888), botaničar i lekar, profesor i rektor Velike škole u Beogradu, akademik.

Josif Pančić, Portreti velikana - Josif Pančić izabran je za prvog predsednika Srpske kraljevske akademije oličavajući onaj isključivo naučni interes koji je stavljen u njenu osnovicu. Ova čast Pančića je zatekla gotovo na samrtnoj postelji i on je umesto rada mogao da Akademiji priloži pred smrt, svoj naučni testament Amanet: "Da se naša Akademija u svima svojim radovima rukovodi samo istinom, i strogo naučnom objektivnošću i da se nikad ne povodi za kojekakvim verovanjima i strujama koje kad vreme ili socijalne prilike na površinu iznesu. Sve nauke potrebuju pomoć drugih nauka, ali ni jedna nauka nema prava da što drugoj propisuje, da joj pravac ili smisao menja. Da se u spisima naše Akademije očuva čistota našeg lepog jezika onako ko što ga sam narod daje i kao što su nam naši veliki učitelji Vuk Karadžić i Đura Daničić propisali. Osobito činim pažljive akademičare da se nikada ne upuštaju u propisivanje kojekakvih nomenklatura i tehničkih termina. Ovakvih pojava bilo je u svim manjim i većim literaturama i svud su se pokazale kao štetne. Koliko je polje nauke prostrano toliko je svaki akademičar slobodan da objekte  svojeg saznavanja po volji, sposobnosti i  spremi svojoj potraži onde i da se zato oseća sposoban. Ali za prvi bi početak dobro bilo da se ograničimo za one nauke koje se srpstva i južnog slovenstva, a naročito zemalja balkanskog poluostrava tiču. Tu je naša prošlost zakopana, a tu mislim da leži i naša bolja budućnost u koju ja čvrsto i nepokolebljivo verujem, jer joj tu sve uslove za što bolji bolji uspeh posve dnevno gledam."

* Učesnici: botaničar dr Nikola Diklić, zoolog dr Voislav Vasić, paleobotaničar akademik Nikola Pantić, planinar Milica Bodić
* Snimatelj Žarko Tobdžić, snimatelj zvuka Dragan Selaković, producent Saša Janković, organizator Slobodan Ivković, montaža MilicaLazić, izbor i montaža muzike Viktor Simić, scenario i režija Svetlana Popović
* Proizvedno 1987, Redakcija obrazovnog programa.