Трезор

Никакве селекције циљева очигледно није било, па су гађане болнице, а породилиште у Крунској улици је до темеља разорено. У згради данашњег Завода за заштиту здравља студената у то време су се налазили Градско породилиште и Станица за хитну помоћ и, према доступним подацима, у бомбардовању су настрадале 22 породиље и 22 новорођенчади млађих од осам дана и две породице које су им биле у посети. Погођени су и једно обданиште, трг Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште, Сењак и улице Милешевска, Кнез Михајлова, Краљице Наталије, Милоша Великог и Сарајевска.

Процењено је да је у савезничким ваздушним нападима на Београд 1944. године учествовало око 1.100 тешких бомбардера и да је на град бачено око 5.500 тона експлозива. Никада није утврђено колико је лица погинуло и рањено у овим нападима, као ни размере и последице разарања града. Текстове из романа Боре Ћосића Улога моје пордице у светској револуцији говори Душан Петковић, а коришћене су и секвенце из серије Југославија у рату 1941-1945 редитеља Милана Кундаковића. 
* Учесници: инж. Андрија Замоло; историчар проф. др Драгољуб Живојиновић; посластичар Богдан Петковић; др Драган Крстић, редовни проф. Филозофског факултета; књижевник Александар Поповић; Чедомир Јанић, управник Музеја југословенског ваздухопловства.

*Сценарио Олга Манојловић, стручни сарадник Чедомир Јанић, расветљивачи Раде Веселиновић, Ненад Влатковић; сниматељ звука Урош Ковачевић, ремикс тона Миодраг Ж. Вучковић, сниматељ Миленко Јовановић, асистент Владан Пантелић, директор фотографије Веселко Крчмар, помоћник редитеља Милан Медић, редитељ Срђан Замоло, уредник Недељко Јешић
* Премијерно емитовано 20.04.1993, Редакција општеобразовног програма.

Јосиф Панчић (Угрине, 17. 04. 1814 - Београд, 08. 03. 1888), ботаничар и лекар, професор и ректор Велике школе у Београду, академик.

Јосиф Панчић, Портрети великана - Јосиф Панчић изабран је за првог председника Српске краљевске академије оличавајући онај искључиво научни интерес који је стављен у њену основицу. Ова част Панчића је затекла готово на самртној постељи и он је уместо рада могао да Академији приложи пред смрт, свој научни тестамент Аманет: "Да се наша Академија у свима својим радовима руководи само истином, и строго научном објективношћу и да се никад не поводи за којекаквим веровањима и струјама које кад време или социјалне прилике на површину изнесу. Све науке потребују помоћ других наука, али ни једна наука нема права да што другој прописује, да јој правац или смисао мења. Да се у списима наше Академије очува чистота нашег лепог језика онако ко што га сам народ даје и као што су нам наши велики учитељи Вук Караџић и Ђура Даничић прописали. Особито чиним пажљиве академичаре да се никада не упуштају у прописивање којекаквих номенклатура и техничких термина. Оваквих појава било је у свим мањим и већим литературама и свуд су се показале као штетне. Колико је поље науке пространо толико је сваки академичар слободан да објекте  својег сазнавања по вољи, способности и  спреми својој потражи онде и да се зато осећа способан. Али за први би почетак добро било да се ограничимо за оне науке које се српства и јужног словенства, а нарочито земаља балканског полуострава тичу. Ту је наша прошлост закопана, а ту мислим да лежи и наша боља будућност у коју ја чврсто и непоколебљиво верујем, јер јој ту све услове за што бољи бољи успех посве дневно гледам."

* Учесници: ботаничар др Никола Диклић, зоолог др Воислав Васић, палеоботаничар академик Никола Пантић, планинар Милица Бодић
* Сниматељ Жарко Тобџић, сниматељ звука Драган Селаковић, продуцент Саша Јанковић, организатор Слободан Ивковић, монтажа МилицаЛазић, избор и монтажа музике Виктор Симић, сценарио и режија Светлана Поповић
* Произведно 1987, Редакција образовног програма.