Međutim, u nauci je još uvek nedorečeno zašto je od ondašnjeg australopitekusa, preko homo habilisa koji je živeo tri miliona godina kasnije, milion godina potom, dakle, pre milion i osam stotina hiljada godina, velikim evolutivnim promenama nastao homo erektus, karika koja nas je neporecivo svrstala u ljudsku vrstu. Zbog čega je došlo do tih promena?

Dugo se smatralo da su mesto i način života bili presudni za čovekov današnji razvoj. Ali, naučnici se sada pitaju da li je, možda, hrana bila glavni "okidač" velikog evolutivnog skoka.

Od australopitekusa koji je, istina, hodao uspravno, ali se isključivo hranio svežim voćem i povrćem i zato više nalikovao majmunu nego savremenom čovek, do današnje trpeze na kojoj je, u većoj ili manjoj meri nezaobilazno meso na svim meridijanima sveta, ljudski mozak je znatno povećao svoju težinu, ali i svoj funkcionalni obim. Da li je mesna ishrana presudno uticala na ljudsku vrstu, ili je obrada namirnica bila važnija? Ili je možda uzgoj žitarica i sedelački način života odredio njegovu budućnost?

Današnja emisija Bi-Bi-Sija u svojevrsnom naučnom rijaliti-šou prati tok moguće naučne istine.

Urednik je Nevena Todorović.