Међутим, у науци је још увек недоречено зашто је од ондашњег аустралопитекуса, преко хомо хабилиса који је живео три милиона година касније, милион година потом, дакле, пре милион и осам стотина хиљада година, великим еволутивним променама настао хомо еректус, карика која нас је непорециво сврстала у људску врсту. Због чега је дошло до тих промена?

Дуго се сматрало да су место и начин живота били пресудни за човеков данашњи развој. Али, научници се сада питају да ли је, можда, храна била главни "окидач" великог еволутивног скока.

Од аустралопитекуса који је, истина, ходао усправно, али се искључиво хранио свежим воћем и поврћем и зато више наликовао мајмуну него савременом човек, до данашње трпезе на којој је, у већој или мањој мери незаобилазно месо на свим меридијанима света, људски мозак је знатно повећао своју тежину, али и свој функционални обим. Да ли је месна исхрана пресудно утицала на људску врсту, или је обрада намирница била важнија? Или је можда узгој житарица и седелачки начин живота одредио његову будућност?

Данашња емисија Би-Би-Сија у својеврсном научном ријалити-шоу прати ток могуће научне истине.

Уредник је Невена Тодоровић.