sreda, 28. jul 2010, 10:09
Trag: Nezaboravni Kotari Ravni
I posle 15 godina od "Oluje", u zadarsko zaleđe, u Ravne Kotare, na svoja imanja, vratio se neznatan broj Srba.
U selima Zapužanje, Buković i Miranje Gornje, u polupopravljenim domovima svoj težački život opet provode Vrcelji, Mimići, Drače.
Sa mnogo emocija govore o svojim Kotarima Ravnim, ali njihove ispovesti odaju i mnogo gorčine.
Posle nadničarenja u Srbiji i potucanja po kolektivnim centrima, usud življenja životom građana drugog reda nije ih napustio, ni posle povratka u Hrvatsku, na svoja imanja.
Autor: Simo Budimir
Urednik: Ljubisav Aleksić
odgovor za ravne kotare
naša zemlja
Kako su lepi ti Ravni Kotari! Srbi treba da se ponosimo lepotom naše zemlje. A država Srbija treba pomoći tom našem narodu koji je jamac povratku tih krajeva matici. Jer to je naša zemlja tu su naša vekovna ogništa! Živela naša srpska Dalmacija! Naše more!
Ovakvim razmišljanjima nažalost još niste shvatili tko ste i koja je to vaša domovina, zapamtite jednom zauvjek da nećemo dozvoliti da se vrati 91-95 kad ste srbovali, pa vi odlučite gdje ćete živjeti i odgajati svoju djecu.
povratak u proslost...
pozdrav reditelju ove reportaze ...gledam ovaj snimak svakodnevno u vise navrata ,tako me vraca u zivot u prosle dane u sve ono sto smo imali a sad vise ni sjecanja nemamo ,jer bljedi slika onoga sto je nekad zivot znacilo....
Jeste da je ovom malom klincu uskraceno puno....ali ko zna ...mozda ce ipak i pored svega ,isplivati i dobiti mozda ivise od onog da je ostao u novom sadu ... ko zna... ami cemo gledati snimke i sjecati se ....
pozdrav
Pozdrav iz Amerike, emisija je fenomenalna...Hvala za emisiju
nezaboravni Kotari Ravni
Sve je ovo lijepo,ali malom Nemanji je uskraceno puno tog.
.j
ova priča me je dirnula u srce,to jest ja sam napustila svoje ognjište prije 15 godina i mislim da ni dan danas nemogu da shvatim šta se ustvari desilo,i sad mi je teško,izgubili smo svi mi puno toga,nema tetke,nema ujaka,nema babe,nema dede,mislim svi su tu ali daleko hiljade kilometara.to je kao da nemaš nikoga.ali glavu gore,biće bolje
Svaka cast.
Ja sam rodjen u kraju koji ste prikazali u ovoj emisiji. Trenutno zivim u Australiji i pogledam povremeno program RTS-a. Ova emisija me odusevila ne samo mene nego i mnoge moje prijatelje kojima sam preporucio da je pogledaju. Ko god da je uradio ovu emisiju SVAKA MU CAST.Ovakvih emisija sto vise jer mi koji smo otisli zivimo da vidimo zavicaj i ljude u njemu pa makar i preko TV ekrana. Veliki pozdrav iz Australije.
коментар
Хвала Сими Будимиру увијек и изнова на овим дирљивим причама из завичаја... Да ли је прича оптимистична? Видјети Немању и младе људе даје наду, ће нас бити тамо и кроз десатак, 20 година... Тужно је када је неко споменуо да људи живе од пензија и социјалне помоћи... Не знам за села из репортаже, али у неким другим сјеверно-далматинским селима, са неповољнијим природним условима него у Равним Котарима, прије рата није било никог ко је примао социјалну помоћ, људи су радили, обрађивали земљу и живјели од свога рада... Трагично је када се неко врати, жели да ради, а нема право да ради (у Хрватској предност при запослењу имају бранитељи)Све што већини повратника остаје је оно мало земље у камену и сналажење...
komentar
Svaki komentar je suvisan.Pozdrv za sve stanovnike Ravni kotari
Nezaboravni Ravni Kotari
Simo Budimir je jedini krajiski novinar koji se neumorno vraca svom narodu!Prica o Ravnim Kotarima i srbima povratnicima je iskrena, topla, ljudska i realna prica - prica nikad do kraja ispricana o coveku i ljudima koje koreni vuku natrag u kamen, u krs, u ravnokotarsko plodno polje ali i na obale karinskog mora.Nadam se da ce Simo uskoro,ponovo medju svoje i da ce nam jesen obojiti nekim novim pricama i veselim i optimisticnim krajisnicima!
komentari