Dunje žute što na sevdah slute

Nigde se nije žurilo, a svuda se stizalo. Više od 400 godina tako se živelo u Bosni. Iz takvog načina života rodila se i sevdalinka.

Dvadeset prvi vek i brz tempo života ugasili su vreme sevdaha u Bosni. U jednom trenutku i sevdalinka je bila na umoru, sve dok neki ljudi nisu rešili da je vaskrsnu. U tome su i uspeli, tako da danas imate Kuću sevdaha u Sarajevu, Institut sevdaha u Visokom, nekoliko mladih grupa koje neguju sevdalinku na jedan savremeni način, i čak dva festivala posvećena sevdalinki. I na jugu Srbije, sevdalinka stidljivo doživljava reinkarnaciju.

Kvadratura kruga vam otkriva kako je i kada nastala sevdalinka i zašto je sevdah bio i tuga, i ljubav, i čežnja, i bol, i dert, i nostalgija, i melanhonija. Čućete kako su sevdah definisali Safet Isović, Beba Selimović, Omer Pobrić, a neke od njih, koji su i danas živi, čućete uživo i u pesmi i u priči.

Najbolju definiciju sevdaha u emisiji izrekao je jedan devetogodišnjak, koji kaže: „Sevdah je kad moj babo pjeva i plače".

Čućete najlepše sevdalinke u izvođenju legendi sevdaha: Himza Polovine, Zaima Imamovića, Nade Mamule, Safeta Isovića, kao i u izvođenju Davorina Popovića, Tošeta Proeskog, grupe „Izvor" u Vranju, ali i jedne mlade grupe - „Urban sevdah" u Visokom.

Urednik: Branko Stanković