Дуње жуте што на севдах слуте

Нигде се није журило, а свуда се стизало. Више од 400 година тако се живело у Босни. Из таквог начина живота родила се и севдалинка.

Двадесет први век и брз темпо живота угасили су време севдаха у Босни. У једном тренутку и севдалинка је била на умору, све док неки људи нису решили да је васкрсну. У томе су и успели, тако да данас имате Кућу севдаха у Сарајеву, Институт севдаха у Високом, неколико младих група које негују севдалинку на један савремени начин, и чак два фестивала посвећена севдалинки. И на југу Србије, севдалинка стидљиво доживљава реинкарнацију.

Квадратура круга вам открива како је и када настала севдалинка и зашто је севдах био и туга, и љубав, и чежња, и бол, и дерт, и носталгија, и меланхонија. Чућете како су севдах дефинисали Сафет Исовић, Беба Селимовић, Омер Побрић, а неке од њих, који су и данас живи, чућете уживо и у песми и у причи.

Најбољу дефиницију севдаха у емисији изрекао је један деветогодишњак, који каже: „Севдах је кад мој бабо пјева и плаче".

Чућете најлепше севдалинке у извођењу легенди севдаха: Химза Половине, Заима Имамовића, Наде Мамуле, Сафета Исовића, као и у извођењу Даворина Поповића, Тошета Проеског, групе „Извор" у Врању, али и једне младе групе - „Урбан севдах" у Високом.

Уредник: Бранко Станковић