Makronov drugi marš

Lider socijalista nasmejao se na samu pomisao da bi vođa radikalne desnice mogao da uđe u drugi krug predsedničkih izbora. Ipak, on je ušao i osvojio 18 odsto glasova, a taj trenutak promenio je Francusku. Reč je o predsedničkim izborima od pre 20 godina, kada je Žak Širak pobedio Žan Mari Lepena.

Dvadeset godina kasnije, njegova ćerka Marin Le Pen osvojila je 41 odsto glasova, ali je izgubila i treću trku na izborima za predsednika. Ipak, Francuska se već navikla na to da u drugi krug ulazi kandidat radikalne desnice. Za Marin Le Pen, koja se odavno politički razišla sa svojim ocem, ovi su bili izbori za drugačiju Francusku. Ipak, kaže da ne odustaje i da čeka parlamentarne izbore u junu.

Pobednik ovih izbora je Emanuel Makron, prvi predsednik posle Žaka Širaka koji će imati drugi mandat. Ni za Makrona ovi predsednički izbori nisu bili obični, predstvaljao ih je kao referendum o Evropi, a podršku su mu pružili i šefovi vlada Nemačke, Španije i Portugala.

Da li su izbore odlučili identitetske, socijalne teme ili Vladimir Putin i rat u Ukrajini? Šta pobeda Makrona znači za Evropsku uniju, a šta za Zapadni Balkan?

Za Oko govore: dr Vojislav Pavlović, istoričar, direktor Balkanološkog istituta SANU i dr Leon Kojen, univerzitetski profesor.

Iz Pariza se uključuje Dušan Gajić.

Autor i voditelj: Stevan Kostić.