sreda, 18. feb 2009, 22:05

Da Možda Ne

Autoritet institucija – krivo srastanje.

Incidenti u Skupštini Srbije ponovo su nas suočili sa pitanjem autoriteta naših institucija. Da li je lakše podnositi posledice društvene bolesti, nego posledice lečenja društva?

Koliko često naše institucije plaćaju danak neprincipijelnim stranačkim interesima, govoriće:

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije;

Vukotić Manojlo, generalni direktor i glavni urednik izdanja kompanije Novosti.

Objavljujemo istraživanja javnog mnjenja, koje je specijalno za ovu emisiju uradio Istraživački centar RTS-a.

broj komentara 4 pošalji komentar
(sreda, 18. feb 2009, 16:49) - Goran Milošević [neregistrovani]
pošalji odgovor

Previše loših primera

Kada sam svojevremeno započeo lični rat, da bih pokazao narodu sa kakvim zlom imamo posla, posledice te odluke trpeo sam ja i moja porodica. Danas, posle TRI GODINE izolacije i klevete od strane političkih moćnika, svima je jasno da sam bio u pravu - slučaj tzv. ''Drumske mafije'', vraćen sam na posao zahvaljujući upornosti, znanju a pre svega ljudskom razumevanju Poverenika Rodoljuba Šabića kao i zajedničkom pritisku svih većih elektronskih i štampanih medija na vršioce vlasti ove države. Na žalost kada je vlastima toliki pritisak bio potreban da urade ono što bi svako normalan uradio sam, bez ičijeg urgiranja, možete samo zamisliti da li je moja borba završena. Živimo u takvom društvu gde su ikone prodavci magle, laž najbrži put do uspeha a pravne rupe pomagala za ostvarivanje kriminalnih vizija. Sistem u kome je glavni mehanizam ovako postavljen nema ničemu dobrom da se nada.

(sreda, 18. feb 2009, 16:47) - Jovana [neregistrovani]
pošalji odgovor

Vrednosti, poverenje

Pa, tacno je da se urusio sistem vrednosti zahvaljujuci institucijama, koje su izgubile nase poverenje, ali i te institucije cine ljudi--kakvi, to je pitanje. Meni je dovoljno da verujem sebi, svojoj porodici i prijateljima. Ne mogu se oslanjati na institucije, niti im verovati, jer nemam osnova za to. Mada, mislim da je i to pogresno, jer ljudi koji ne veruju sebi, hvataju se za politicare kao za slamku spasa, da ce im promeniti i ulepsati zivot, pa se onda razocaraju po vise puta. Zato-ne verujem vam, niti nameru imam. Smatram da nam treba vise javnih licnosti poput Rasima Ljajica, za koga imam samo jednu jedinu zamerku, a to je - politicar je.

(sreda, 18. feb 2009, 15:27) - anonymous [neregistrovani]
pošalji odgovor

Odlicna tema u ova vremena

potpuno se slazem sa ovim komentarom. razumem ja da su tranzicije bolne, ali predugo ovo traje bez ikakvog pomaka. mi mladi zelimo da vidimo da vredi ulagati SEBE (svoj rad i trud, znanje i VREME) u ovu zemlju, a sta nam se nudi? stariji valjda zele dostojanstveniju starost, a ne zivot na ivici bede. Meni licno najgore pada propast zdravstva i obrazovanja, jer ta dva sektora su glavno merilo uspeha tj blagostanja u bilo kojoj zemlji. U mracnim devedesetim, bar smo znali da smo u mraku, sada tonemo suvise polako da bi se dovoljno jasno osetilo...

(sreda, 18. feb 2009, 14:01) - Milena [neregistrovani]
pošalji odgovor

Odlicna tema u ova vremena

Ljudi su izgubili poverenje u skoro sve institucije, jer su one godinama urusavane a i same su doprinele nepoverenju. Kako da verujem vojsci, koja je puna afera, skandala i sl. ? Kako da verujem Skupstini Srbije, kada su nam poslanici onakvi kakvi jesu? Kako da verujem crkvi-sto mi najteze pada, kada se ne ogradjuje od svestenika i episkopa koji zgrcu novac i bave se gradjevinskim poslovima?
Kome verovati ?... Samo sebi i sebi bliskim ljudima, nazalost, kod mene su sve institucije koje treba da uspostavljaju sistem vrednosti , toliko postale jadne i primitivne, da me nemaju cemu nauciti...