среда, 18. феб 2009, 22:05

Да Можда Не

Ауторитет институција – криво срастање.

Инциденти у Скупштини Србије поново су нас суочили са питањем ауторитета наших институција. Да ли је лакше подносити последице друштвене болести, него последице лечења друштва?

Колико често наше институције плаћају данак непринципијелним страначким интересима, говориће:

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности;

Расим Љајић, министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије;

Вукотић Манојло, генерални директор и главни уредник издања компаније Новости.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(среда, 18. феб 2009, 16:49) - Goran Milošević [нерегистровани]
Пошаљи одговор

Previše loših primera

Kada sam svojevremeno započeo lični rat, da bih pokazao narodu sa kakvim zlom imamo posla, posledice te odluke trpeo sam ja i moja porodica. Danas, posle TRI GODINE izolacije i klevete od strane političkih moćnika, svima je jasno da sam bio u pravu - slučaj tzv. ''Drumske mafije'', vraćen sam na posao zahvaljujući upornosti, znanju a pre svega ljudskom razumevanju Poverenika Rodoljuba Šabića kao i zajedničkom pritisku svih većih elektronskih i štampanih medija na vršioce vlasti ove države. Na žalost kada je vlastima toliki pritisak bio potreban da urade ono što bi svako normalan uradio sam, bez ičijeg urgiranja, možete samo zamisliti da li je moja borba završena. Živimo u takvom društvu gde su ikone prodavci magle, laž najbrži put do uspeha a pravne rupe pomagala za ostvarivanje kriminalnih vizija. Sistem u kome je glavni mehanizam ovako postavljen nema ničemu dobrom da se nada.

(среда, 18. феб 2009, 16:47) - Jovana [нерегистровани]
Пошаљи одговор

Vrednosti, poverenje

Pa, tacno je da se urusio sistem vrednosti zahvaljujuci institucijama, koje su izgubile nase poverenje, ali i te institucije cine ljudi--kakvi, to je pitanje. Meni je dovoljno da verujem sebi, svojoj porodici i prijateljima. Ne mogu se oslanjati na institucije, niti im verovati, jer nemam osnova za to. Mada, mislim da je i to pogresno, jer ljudi koji ne veruju sebi, hvataju se za politicare kao za slamku spasa, da ce im promeniti i ulepsati zivot, pa se onda razocaraju po vise puta. Zato-ne verujem vam, niti nameru imam. Smatram da nam treba vise javnih licnosti poput Rasima Ljajica, za koga imam samo jednu jedinu zamerku, a to je - politicar je.

(среда, 18. феб 2009, 15:27) - anonymous [нерегистровани]
Пошаљи одговор

Odlicna tema u ova vremena

potpuno se slazem sa ovim komentarom. razumem ja da su tranzicije bolne, ali predugo ovo traje bez ikakvog pomaka. mi mladi zelimo da vidimo da vredi ulagati SEBE (svoj rad i trud, znanje i VREME) u ovu zemlju, a sta nam se nudi? stariji valjda zele dostojanstveniju starost, a ne zivot na ivici bede. Meni licno najgore pada propast zdravstva i obrazovanja, jer ta dva sektora su glavno merilo uspeha tj blagostanja u bilo kojoj zemlji. U mracnim devedesetim, bar smo znali da smo u mraku, sada tonemo suvise polako da bi se dovoljno jasno osetilo...

(среда, 18. феб 2009, 14:01) - Milena [нерегистровани]
Пошаљи одговор

Odlicna tema u ova vremena

Ljudi su izgubili poverenje u skoro sve institucije, jer su one godinama urusavane a i same su doprinele nepoverenju. Kako da verujem vojsci, koja je puna afera, skandala i sl. ? Kako da verujem Skupstini Srbije, kada su nam poslanici onakvi kakvi jesu? Kako da verujem crkvi-sto mi najteze pada, kada se ne ogradjuje od svestenika i episkopa koji zgrcu novac i bave se gradjevinskim poslovima?
Kome verovati ?... Samo sebi i sebi bliskim ljudima, nazalost, kod mene su sve institucije koje treba da uspostavljaju sistem vrednosti , toliko postale jadne i primitivne, da me nemaju cemu nauciti...