Zamislite život u planinskom selu na hiljadu metara nadmorske visine, na čistom vazduhu, gde su prostrane livade i pašnjaci sa mirišljavom i sočnom travom. Selu poznatom po tome što "pliva" u mleku, a vode nema "ni za lek". Ovim rečima su nam opisali svoje selo meštani i tako zaintrigirali ekipu Eko karavana da snimi priču o njihovom bezvodnom i žednom Kruševu.

Na tridesetak kilometara od Prijepolja, na levoj obali limske doline, nalazi se Kruševo - lepo, pitomo selo. Krajolik čudesne lepote. Selo ima pedesetak stanovnika koji uzgajaju čak 1300 ovaca i jaganjaca. Mleka u izobilju - vode ni kapi.

U Kruševu nema nijedne slavine, lavaboa, kupatila. Nema ni bunara. Već tridesetak godina meštani žive u nadi da će im stići vodovod. U poslednjih pet decenija više puta su pokušavali sebi da pomognu kopajući bunare, ali nisu našli ni kapi dragocene tečnosti koja život i opstanak znači.

Jedni kažu: "Sve je u Božijim rukama". Drugi: "Kruševo je prokleto i ukleto". Treći tvrde da je krečnjački, kraški teren na kome se selo nalazi takav da vode za piće, jednostavno, nema.

Do prvog izvora Bukovik, koji se baš, za nevolju, nalazi u teško pristupačnom predelu, treba sat i po hoda - samo u jednom pravcu. Zimi i s proleća, voda od otopljenog snega i kišnice sakuplja se u velikim rupama iskopanim u zemlji. Zovu ih "lokve".

Kada u leto udari suša i "teška" žega, pa "lokve" presuše, seljani stoku moraju da poteraju do izvora, dva-tri puta dnevno. Tada je put u oba pravca znatno duži, 3-4 sata hoda.

I tako se u bezvodnom Kruševu živi već nekoliko stotina godina. Ljudi opstaju i bore se s nedaćama. Nada da će im stići voda i da će utoliti žeđ - ne napušta ih.

Autor emisije je Dragana Vasiljević, snimatelj Aleksandar Agbaba, montaža Ksenija Savićević.