sreda, 13. jul 2016, 21:00
Žrtva ima žensko lice
Samo u ovoj godini u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijeno 15 žena, a u proteklih sedam godina ubijeno ih je 211. Šta svi ovi slučajevi imaju zajedničko i da li je moguće prepoznati nasilnika i sprečiti ubistvo žene
Za nasilje u porodici karakteristično je to da se dešava u svim slojevima društva, među bogatim, siromašnim, obrazovanim, nepismenim i da žrtva nasilnika može da bude bukvalno svaka žena. Zašto žene trpe zlostavljanje muškaraca? Zašto se i kad odluče da pobegnu uglavnom vraćaju nasilnicima?
Zašto muškarac misli da može da tretira ženu kao sopstveno vlasništvo? Zašto često okolina optužuje ženu da je kriva što ne napusti nasilnika, a i ne znaju da je ženama život zapravo najugroženiji onog trena kada odluče da pobegnu. Šta kažu oni koji su ubili, da li se posle svega kaju?
Koje su to najčešće greške porodica i prijatelja žrtve, policije, tužilaštva i socijalnih radnika i da li su zločini mogli biti izbegnuti da su oni drugačije reagovali. Kroz razgovore sa stručnjacima pokušali smo da iskonstruišemo profile žrtve i profile ubice.
U emisiji "Žrtva ima žensko lice" govore otac i sestra Žakline Kojić, koju je pre godinu dana muž do smrti tukao pred decom, saradnice "Mreže žene protiv nasilja", policajka, socijalna radnica, zamenica javnog tužioca i osuđeni za ubistva svojih supruga.
Autorka emisije je Ana Manojlović
sos telefon
Najpametnije je pozvati sos telefon. Javice Vam se predivne žene sa mnogo iskustva I još više mudrih saveta. Poziv može biti I anoniman. Samo hrabro - 011 36 26 006.
Kako
Neka neka zena iznese iskustvo, kako je uspela da se odbrani od maltretiranja, na koji nacin?
Hvala
Kao neko ko je prošao psihičko maltretiranje od partnera i proganjanje i posle prekida veze, kao neko ko se izborio sa tim, kao i druge meni bliske devojke i žene koje poznajem, zamolila bih Vas za što više ovakvih emisija, što više psiholozi, sociolozi i svi ostali stručnjaci da pričaju.
Da nikad niko više ne postane žrtva.
Bravo za emisiju!
Sve pohvale za snimljenu emisiju i sagovornike, i način na koji ste obradili ovu temu. Skretanje pažnje na nezadovoljavajući rad pojedinaca u centrima za socijalni rad, policiji i sudstvu kada je u pitanju reagovanje na partnersko i porodično nasilje je za svaku pohvalu, jer taj aspekt većina medija izbegava.
Ne postoji jedinstveni sistem zastite
Problem je u tome sto nasilnici ne prihvataju da zena ode i ona je zaista najugorzenija kada odluci da ode i kada ode. Centri za socijalni rad su najslabija karika u sistemu institucija, koje ne saradjuju dovoljno, koje su nepovezane i koje gledaju samo svoj deo posla. Kada se zrtva javi Centru, oni je posalju kuci i kazu da ce je zvati kada dobiju nalog od suda. Sudovi sporo rade, pa procesi traju predugo i umesto da zena odmah dobije zastitu, dobija je za nekoliko meseci ili godina. Do tada je nasilniku na izvolte. Niko je ne stiti, a ako sa nasilnikom ima i dete, onda je Centri dodatno pritiskaju da sa onim koji je zivotno ugrozava, mora da komunicira zbog deteta i ponavljaju joj da ne sme da mesa partnerske i roditeljske odnose, inace ce dovesti u pitanje i njenu roditeljsku podobnost. a onda sud tu njenu komunikaciju sa nasilnikom izvodi kao dokaz da ona od njega nije uplasena, ni ugrozena. Uz sve to, i okolina, pa i porodica je osudjuju, jer se svi cude kako nije na vreme prepoznala nasilnika i veruju da je dobila ono sto je trazila. Vrzino kolo! Sramota za drustvo i sve institucije, koje se na papiru deklarisu da su protiv svakog nasilja! Potreban je povezan sistem. Kada se zrtva javi, sve institucije istovremeno i ODMAH moraju da se ukljuce. U suportnom, nasilnici dobijaju poruku da mogu da rade sta hoce!
Sramota
@Nasilje Zar vas nije sramota da ovako pisete? Pa, pogledajte statistiku, koliko je zena ubijeno prosle, pretprosle, ove godine?! Naravno da ima i nasilnih zena, ali (opet po broju) nasilnici su vecinom muskarci.
nasilje nad ženama
Upravo zbog toga skoro svakog dana mediji izvestavaju o tome da je jos jedna zena ubijena, jos jedno dete (žensko) mučeno. Vaša sigurna kuća je upravo ona koju ste nasledili od roditelja, jer ženska deca ne nasleđuju - nemaju tu vrednost. Upravo zbog toga svaku sugestiju da treba da preuzmete brigu o porodici, poslovima kad dođete sa posla shvatate kao psihičko nasilje. Nije to psihičko nasilje, to je odgovornost koja dolazi sa brakom, ali je teško razgraničiti da ne postoje muško-ženski poslovi, već samo oni koje mogu ili ne mogu da uradim. Žene u većini bračnih zajednica, dok muž odmara nakon posla, vode brigu o domaćinstvu, deci, seku drva, idu u nabavku... preopterećene su. Koga najviše ima po kafićima, ko se češće druži sa prijateljima, ko uživa kada su slave? Ne sumnjam da ima i nasilnih žena, ali daleko manje. Ipak, ovo je patrijarhalno društvo u kom se žene tretiraju kao vlasništvo muškarca.
Nasilje
Kao da je nasilje prema ženama jedini problem u društvu? Niko ne spominje nasilje prema muškarcima od strane žena, psihičko zlostavljanje, pretnje, udaranje, ali muškarci to moraju da trpe? Nasilnik nema roda, bio žensko ili muško, bolje je ljude edukovati da ako ne ide u braku ili vezi od početka kako treba, nikada se stanje neće popraviti i da se treba odvojiti jer dolazi do obostranog nasilja gde se na kraju desi najgore. Na žalost, mi muškarci nemamo "sigurnu kuću" i ako prijavimo nasilje od strane žena, gledaju nas tamo kao mekušce, čak i podozrivo nas pitaju da li možda mi vršimo nasilje pa želimo da ga prikrijemo dolaskom u sigurnu kuću?
Oko magazin
Autor:
Gorislav Papić
Svakog radnog dana u 18:25 - najaktuelnije političke, spoljnopolitičke, ekonomske i društvene teme. Najzanimljivije priče o kulturi, najatraktivnije reportaže. [ detaljnije ]
komentari