Rim masters: Đoković - Mari

Endi Mari proslaviće 29. rođendan prvim nastupom u finalu Rima. Iako je po ATP poenima u 2016. odmah iza Đokovića, on je još uvek bez osvojenog trofeja ove sezone. Za to je glavni krivac, pogađate, upravo Novak. Porazio je Britanca u finalima Otvorenog prvenstva Australije i prošle nedelje u Madridu, pa tako poslednja Marijeva titula datira od avgusta prošle godine, kada je jedini put u poslednjih 13 mečeva savladao Đokovića. Tročasovno finale Montreala Mari je dobio sa 2:1 u setovima, spasao je čak 15 brejk lopti i prekinuo Novakov rekordni niz od 30 pobeda na Masters 1000 turnirima.

Od tada, neprikosnoveni lider ATP tura je osvojio čak 10 titula, postavio brojne rekorde i daleko odmakao svim rivalima, a prvi pratilac mu je upravo Mari, koji u tih devet meseci nema šampionski trofej. Možda je i to bio jedan od razloga za raskid saradnje sa Ameli Morezmo, iako je zvanično navedeno da Francuskinja nije mogla dovoljno vremena da provodi na putovanjima sa Britancem, jer je prošlog leta dobila ćerku. Drugi razlog izneo je iskusni francuski teniser Žilijen Beneto, koji tvrdi da Ameli nije želela više da trpi Marijeve izlive besa i ružne reči koje u afektu izgovara tokom mečeva, a usmerene su najčešće ka članovima tima čija je glavna karika bila Morezmo.

Zato će do daljeg Endi Mari biti bez trenera, pomagaće mu nekada solidni britanski igrač Džejmi Delgado, međutim to ga ne sprečava da i ovog proleća igra odlično na šljaci, podlozi na kojoj je bio bez titule do pre samo godinu dana. Dve pobede nad Nadalom u Kaha mahiki i jak otpor Đokoviću u madridskom finalu dokazuju da je i on među kandidatima za titulu na Rolan Garosu, iako nikada nije bio ni finalista pariskog gren slema.

Mari je maksimalno iskoristio lakšu polovinu žreba u Rimu, do finala nije imao protivnika iz prvih 10 i na sva četiri meča potrošio je ukupno nešto više od 5 sati. Sa druge strane, Đoković je u prethodna dva dana proveo pet i po sati na terenu u bespoštednoj borbi najpre sa sedmostrukim šampionom Nadalom, a potom i sa 6. na svetskoj rang listi Nišikorijem. Oba meča Novak je sporije počinjao, protiv Španca je u oba seta imao brejk zaostatka, dok je Japanac vodio sa 1:0 u setovima i bio sasvim blizu pobede. Međutim, srpski as uvek poteže najjači adut u prelomnim momentima, a to je mentalna snaga. Skoro ga je nemoguće pobediti u tesnim završnicama, jer tada izvlači najbolje iz sebe, čime protivnika natera da popusti i pomiri se sa novim porazom, u Nišikorijevom slučaju osmim uzastopnim.
Neki su odmah doveli u pitanje Đokovićevu sposobnost da se za manje od 18 sati potpuno oporavi za finale, ali su se drugi prisetili da je ista situacija već bila nekoliko puta u Rimu (2011. tročasovno polufinale sa Marijem, 2014. jednako dugo polufinale sa Raonićem) i u oba slučaja Novak je dan kasnije u meču za titulu pobeđivao nikog drugog nego "kralja šljake" Nadala.

Meč sa Nišikorijem obeležile su još dve stvari: Novakova nesvakidašnja povreda u prvom gemu, kada je želeći da otrese šljaku sa patike, umesto u đon udario u zglob leve noge, zbog čega je verovatno i izgubio prvi set. Drugi detalj je odluka sudije Mohameda Lajanija da mu dodeli opomenu zbog navodnog namernog udarca loptom u pravcu jednog od skupljača lopti pored mreže. Đoković se teško pomirio sa tom odlukom, nije ulazio u raspravu sa sudijom, ali na kraju nije pružio ruku Šveđaninu, što je svojevrstan presedan. Ono što je izvesno je da će publika zdušno bodriti svetskog broja jedan, koji Rimljanima uzvraća na isti način i posle svakog meča pokazuje koliko su mu u srcu. Pre dve godine Novak je iscrtavao i srce na terenu posle treće titule na Foro italiku, prošle godine umalo da nastrada otvarajući šampanjac, nadajmo se da će posle Bersija, Indijan Velsa, Majamija i u Rimu napraviti hettrik osvajanjem treće uzastopne titule i rekordnog 30. Mastersa u karijeri.

Komentator Vladimir Mijaljević