Eko-karavan: Priče iz Tekije

O njihovom bezbednom prolasku kroz opasne rečne klance brinuli su specijalni piloti - locevi. Bili su to kapetani rečne plovidbe, posebno obučeni za sprovođenje lađa kroz dunavske tesnace. U staroj Tekiji se nalazila Đerdapska rečna uprava, koja je bila sedište za celu Jugoslaviju. Ona je obezbeđivala siguran prolazak svih brodova od Gradišta i Golupca do Kladova.

Sa izgradnjom đerdapske brane, Dunav je ukroćen, plovidba postala bezbedna i prestala je potreba za kapetanima-locevima.

Danas je ostalo još nekoliko živih kapetana koji su se bavili ovim poslom. Među njima su i Dimitrije Soldatović koji ima 78 godina i Milutin Ninić od 83 godine koji su, ponosni na svoju uniformu, za "Eko-karavan" ispričali svoju priču o ćudima Dunava, o opasnostima sa kojima su se susretali, o doživljajima na mnogobrojnim brodovima i o lepoti ovog poziva.

Tekija je nekada bila poznata i po alasima. Nekada se izlovom ribe bavilo 50-60 ribara, a danas tek desetak. Njima je to jedino zanimanje i time prehranjuju svoje porodice. O tome pričaju Dušan Lazarević, Živojin Keserović, Marko Jović i Svetozar Tekelerović, alasi iz Tekije.

Ribarenje na Dunavu nije lak posao. Pogotovo zimi. Oprema je skupa i traži nova ulaganja u čamac, motog, gorivo, mreže, a gde su dozvole za ribarenje...

U zimskom periodu u Tekiji se izlovljava tolstolobik. Alasi u rano jutro izlaze na reku u specijalnim čamcima dugim oko 6 metara, predviđenim samo za dvoje.

Tolstolobika u Dunavu najviše ima zimi, jer je to riba kojoj odgovara hladna voda. Hrani se planktonima a težina mu je od 3 do 5 kilograma po komadu. Riba se ovde dobro prodaje. Nema ribe - koliko ima kupaca.

Poseban riblji specijalit u Tekiji je - dimljeni tolstolobik. To je običaj koji se od davnina ovde očuvao. Petar Grekulović, ugledni domaćin iz Tekije nam je pokazao kako se to sprema.
Riba se opere, duž leđa iseče i rastvori, dobro usoli i ostavi da odstoji u salamuru 2-3 dana, potom se dimi na vatri još 2-3 dana. Meso je izuzetno ukusno.

Biblioteka "Centar za kulturu" Kladova, sa direktorkom Žaklinom Nikolić na čelu, a uz finansijsku podršku Ministarsva kulture i informisanja već par godina realizuje projekat "Običaji sa Dunava". Reč je o zaštiti i očuvanju nematerjalnog kulturnog nasleđa Dunava i Đerdapa. Pre svega u očuvanju autentičnih običaja vezanih za alase na Dunavu. Tu su priče o ribarenju, veštini pletenja mreža, izrade i korišćenja pribora, o životu i običajima alaske porodice, ali i o specifičnoj gastronomiji - čuvenoj ribljoj čorbi i dimljenom tolstolobiku.

Autor emisije Dragana Vasiljević, simatelj Slobodan Grče, montažer Milica Živojinović, fotografije Milorad Konrad. Stare fotografije iz Tekije "Eko-karavan" je dobio od Zavičajnog fonda Biblioteke "Centar za kulturu" Kladovo.