četvrtak, 25. feb 2016, 09:50
100 senki nad Beogradom: Priča o Đuri Jakšiću
Beograd je oduvek grad boema, umetnika lepe reči, čaše, pera i platna, ljudi koji su kroz dimne zavese gradskih kafana, večitom gradu u nasleđe ostavili brojne anegdote, neponovljive šale, melanholične i rodoljubive pesme ali i tragične lične povesti.
Jedan od najčuvenijih boema grada Beograda, beše Đura Jakšić, paradigma svog vremena, čovek neobične prirode, izuzetan i nadaren umetnik, kao stvoren za duhovni napor i rad, ali ne i za svakodnevni život.
Kada je jednom prilikom, pesnik i slikar, pripovedač i dramski pisac, krenuo put Zemuna, u to vreme na austrougarskoj teritoriji, granični policajac je, prirodno, tražio lične podatke. Na pitanje čime se bavi, Đura je odgovorio da je književnik, a odgovor je pomeo državnog birokratu. Posle kraće rasprave, policajac je pisaru izdiktirao kako je Jakšić: "književnik bez zanimanja".
Đuri nije naplaćen dokument za prelazak granice, jer je podpao pod tadašnju odredbu zakona kojom "skitnice, Cigani, muzikanti i druga slična im lica, bez stalnog zanimanja", nisu obavezni da plaćaju ovu vrstu nameta.
Anegdota se čini kao pravilan putokaz ka razumevanju problema, sa kojima se Jakšić svakodnevno sretao tokom svog kratkog životnog veka. Međutim, omalovažavanje na koje je stalno nailazio, često se manifestovalo mnogo bolnije, u to bukvalnom smislu, preko Jakšićevih leđa i duše.
Georgije Đura Jakšić je rođen 8. avgusta 1832. godine, u Srpskoj Crnji, kao prvo od devetoro dece sveštenika Dionisija i supruge Hristine. Tata nije imao razumevanje za Đurinu umetničku sklonost i upisuje ga u trgovačku školu iz koje nevaljali sin, nebrojeno puta beži sanjajući posvećenje svom slikarskom daru. Od mladosti neshvaćen, mladić započinje svoja burna putešestvija i beskrajna potucanja. Đura je bio uporan, učio je slikarstvo na umetničkim akademijama i kod čuvenih slikara u Temišvaru, Pešti, Beču, Velikom Bečkereku i Minhenu.
komentari