Kada je pre pet godina Evropska unija preporučila Mađarskoj da nastavi sa strogim merama štednje, tadašnji i sadašnji premijer Viktor Orban rekao je odlučno "ne" i zamolio predstavnike Međunarodnog monetarnog fonda da napuste zemlju. Umesto štednje, žestoko je oporezovao banke, energetski sektor, telekomunikacione kompanije, trgovinske lance, sektore koji su bili uglavnom u stranom vlasništvu.

U narednih pet godina, Orban je sprovodio neortodoksnu ekonomsku politiku koju na Zapadu zovu Orbanomija. Država se vratila na tržište, a cilj je bio da što više ključnih sektora bude u mađarskim rukama. Posle pet godina, nezaposlenost u Mađarskoj je zvanično 6,4 odsto, budžetski deficit je ispod 3 odsto, što je nedosanjan san za mnoge evropske države, a Orban je na sebi svojstven način rešio problem kredita u švajcarskim francima. Sa druge strane, Mađarska ima najvišu stopu PDV-a u Evropi, a dug zemlje je 76 odsto bruto domaćeg proizvoda. Orban se okreće Rusima sa kojima će graditi nove nuklearne reaktore, a bogatim investitorima sa istoka omogućio je da kupovinom državnih hartija od vrednosti mogu slobodno da se šetaju po zoni Šengena.

Ekipa Oko magazina u Budimpešti je pokušala da dobije odgovore na pitanja može li se živeti bez MMF-a, da li Orbanomija funkcioniše i koja je najveća pretnja neortodoksnom mađarskom ekonomskom modelu.

Urednik emisije: Gorislav Papić