Eko karavan: Muzej hleba

Ovo mirno sremsko selo postalo je poznato širom sveta i našlo se u turističkoj ponudi Srbije upravo zbog jedinstvenog Muzeja hleba. To je životno delo umetnika Jeremije, koji je muzej osnovao 1995. godine na svom imanju i svojim rukama. Na 1200 kvadrata zatvorenog i 600 kvadrata pod otvorenim nebom izloženo je oko 2000 eksponata. Razvrstani su u tri celine - tri zbirke: etnološka, arheološka i likovna.

Prve predmete je nabavio 1974. godine. Od tada pa do danas obišao je oko 750 srpskih sela, istraživao, sakupljao... I eto rezultata - muzej koji priča o žitu, hlebu, tradiciji i samom Jeremiji.

"Hleb prati čoveka od rođenja do smrti. Od pogače kojom se novorođenče dočekuje na ovom svetu, do pogače koja se mesi za preseljenje u onaj drugi život" - kaže Slobodan Jeremić.
Kroz priče o zemlji, hlebu i nebu, Jeremija posetioce vodi kroz prošlost i priča o običajima i tradiciji.

"Izgled hleb nije menjao još od paganskih vremena. Hrišćanstvo je samo utisnulo simbole na već postojeće oblike - pečat ili slovo". - kazuje Jeremija. Više od tri milijarde ljudi na našoj Planeti svakodnevno jede neku od više stotina vrsta hleba. Otuda i ovaj muzej podignut u slavu te nasušne hrane je priča koja ide i daleko u prošlost i ko zna dokle u budućnost.

Sakupio je Jeremija 96 obrednih hlebova - božićnih, vaskršnjih, slavskih, svadbenih, zadušnih... To je zbirka od izuzetnog značaja. Stari egipćani su pre 6000 godina bili prvi nama poznati majstori u spravljanju ove namirnice. Pretpostavlja se da je prvi hleb bio sirov, tvrd, gorak, tamne boje i težak za jelo - ali je bio značajan za čovekovo preživljavanje.

"Mislio sam da treba da napravim muzej koji će pokazati sve ono što mi Srbi imamo i što smo koristili. Već četvrt veka putujem po Srbiji tragajući za tim predmetima minulih dana. Cilj mi je bio da sačuvam predstavu o jednom vremenu, kulturi življenja, srpskom selu i našem narodu" - ističe Slobodan Jeremić-Jeremija.

Autor emisije Dragana Vasiljević, snimatelj Nebojša Đurđević, montaža Milica Živojinović, fotografije Milorad Konrad.