Trag: Centrale na Đetinji

Nije samo Tarabića proročanstvo ("...i sinu viđelo iz rijeke...") išlo na ruku zagovornicima gradnje prve srpske centrale u Užicu po Teslinim nacrtima krajem 19. veka, već i sve ostalo.  

Najpre su komšije Čačani prekardašili sa ušurom Užičanima za mlevenje žita. Zato su užički industrijalci odlučili da sagrade sopstveni parni mlin, malo potom i da gradski mlin bude, ipak, na vodeni pogon, da bi jedina poseta Nikole Tesle Beogradu, 1892. godine, i njegov susret sa naučnikom Đorđem Stanojevićem utvrdila zamisao da se na Đetinji, u užičkoj varoši, gradi centrala za struju.

Veliki posao započet je krajem tog veka, u okrilju akcionarskog društva Tkačnica.

Kada je Simensov generator, težak tri tone, dovezen železnicom iz Nemačke u Kragujevac, trebalo ga je prevesti do tada besputne užičke varoši. Užičani su preko planine Jelice prezali 12 pari volova.

A kada je na Ilindan, 1900. godine, elektrana proradila i "sinulo viđelo iz rijeke", mnogi Užičani su se panično sklanjali, pitajući se kako je moguće da svetlost i vatru proizvodi voda.
Novinski dopisnici slali su vest da se te noći Užice kupa u svetlu. Prva Teslina srpska elektrana, izgrađena odmah posle one na Nijagari, dugo je, umesto lojanica, baklji luča i petrolejki, osvetljavala Užice.

Gradnja pruge Beograd-Bar zatrpala je njene jazove, ali je ona obnovljena, te odnedavno opet šalje svetlo Užičanima. A ovaj simbol grada, 10. jula, na Teslin rođendan, na Dan nauke u Srbiji, u vreme kada slavi 115. godišnjicu postojanja, okupio je naučnike, umetnike, Užičane i njihove goste na velikoj multimedijalnoj manifestaciji "Tesla na Đetinji", koja se uselila u kalendar svečanosti ovoga grada.

Autor: Nada Gavrilović
Urednik: Ljubisav Aleksić
Odgovorni urednik Redakcije aktuelno-dokumentarnog programa: Dragan Stojanović