Gradili su ga uz pomoć i podršku svojih prijatelja na obali mrtvaje Karaša, onako kako su ga oni zamislili. Lepo uklopljen u ambijent, ušuškan u zelenilo. Vidi se tek kada mu se sasvim priđe.

Vode ima - iz bunara, struje nema - jedna solarna ploča podmiruje najosnovnije potrebe za elektrikom, hrane iz prirode u izobilju - i voća i povrća, pečuraka, lekovitog bilja, ribe...

Kada su odlučili da se ovde nastane, Snežana i Sava su prodali sve što su imali u rodnom Vršcu i sreću i mir pronašli na ovom salašu. U krugu od 50 km nema ni jednog zagađivača.

"Čim smo ugledali ovo mesto oboje smo znali da je to - to. Ovde imamo sve što nam treba. Kada smo izgurali prvu godinu, znali smo da ostajemo i opstajemo." - kažu Stankovići.

Gosti u "Zelenom dvoru"su zaljubljenici u prirodu i nesputan način života. Po pravilu su to ljudi dobre volje. Ništa im nije teško i ništa im ne smeta.

"Mi nismo pobegli od ljudi, već od gradske gužve i stresnog načina života. Nama prijatelji i gosti svakodnevno dolaze. Mi nismo usamljeni" - priča Snežana.

U "Zeleni dvor" su dolazili mnogi znani i neznani posetoci - i doktori i sudije, glumci, pevači, stranci... Neki i po više puta.

Snežanini i Savini dugogodišnji prijatelji pričaju nam da je divno provesti jedno vreme u slobodi, u prirodi, opustiti se i pustiti da vreme lagano teče. Ali, smatraju da ovo nije baš lak život i da im se otuda dive na hrabrosti i odlučnosti, jer, kažu, teško da bi se oni odlučili na takav život.

A taj život je upravo onaj koji su Stankovići odabrali i koji je za njih lep i onaj pravi. Omiljena pesma im je "Kako divan je svet" Luja Armstronga.

Autor emisije Dragana Vasiljević, snimatelj Nebojša Đurđević, montažer Milica Živojinović, fotografije Milorad Konrad.