četvrtak, 08. jan 2015, 18:25
Francuski 11. septembar
O granicama medijskih sloboda i religioznog zanosa, neuspeloj asimilaciji i Sukobu civilizacija u Zapadnoj Evropi.
Pokolj novinara satiričnog pariskog lista „Šarli Ebdo" jedan je od onih događaja do kojeg i od kojeg se meri vreme. Šta ovo znači za medije u Francuskoj i svetu uopšte? Do sad su granice medijske slobode crtale multinacionalne korporacije, krupni kapital, političke oligarhije. Da li će ubuduće to da čine i ekstremne religiozne organizacije?
Jedan od najvećih problema današnje Francuske je što veliki deo njenih građana, nekoliko miliona muslimana pre svega, nju ne doživaljava kao svoju domovinu, što su posledice neuspelog projekta asimilacije. Da li one danas dolaze na naplatu?
Da li marševi protiv stranaca koji se organizuju po Nemačkoj govore da je u Evropi na delu Sukob civilizacija?
Gosti Oka:
Ljiljana Smajlović, glavna urednica Politike
Miloš Jovanović, docent Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je doktorirao političke nauke na Sorboni
Andrej Ivanji, urednik Vremena
Autor emisije: Gorislav Papić
...
Imam jedno pitanje za vas - Da li ste citali Uelbekove knjige ( i ako jeste koje ) ?
Kohabitacija
Odlična emisija i, čini mi se, da Ljiljana Smailovic najbolje anticipira francuski problem. Reč je o šest miliona muslimana u Francuskoj i jasno je da je Francuska osuđena na kohabitaciju sa deset posto svog stanovništva. Reč je, isto tako, i o višedecenijskom nezadovoljstvu muslimanske populacije koja je uglavnom na obodima velikih gradovima u predgrađima koje oseća kao geto. Francuska im je dala razne vrste socijalne pomoći i ohrabrila natalitet. Muslimani tako u Francuskoj već decenijama žive u nekonvrsti izolacije i na materijalnom minimumu.I ako je prvoj generaciji to bilo prihvatljivo, druga i treća to ne prihvataju. Ne žele život u kome nikada neće dobiti pristojan posao i u kome će uvek biti građani drugog reda. A rođeni su u Francuskoj i Francuzi su. Otuda jedva prikrivena mržnja i odsustvo lojalnosti. Uostalom, njihove roditelje je Francuska dovela, i oni su, bar dok je građevina funkcionisala, dobrano izgradili zemlju koja im je pružila gostoprimstvo. Sada, druga i treća generacija i kada bi Francuska mogla da ih vrati u zemlje porekla (Alžir, Maroko itd...) oni bi tamo bili potpuni stranci jer ni jezik ne govore. Dakle, Francuska mora bolje da se pobrine o njima ili će problem biti još veći. Imala je Ministarstvo jednakih šansi ali ga je ugasila, a zna da bi svaka dalja konfrontacija bila pogubna i da bi na vlast dovela krajnju (i veoma opasnu) desnicu Lepenovih. Problem je francuski, ali i evropski.
Uelebek kao pisac?
Mišel Uelebek je meni više mešavina marketinga i oportunizma nego što je dobar ili zanimljiv pisac. Pravo ime Uelbeka je Mišel Toma (Michel Thomas). Roditelji su mu se rastali kada je bio mali i on je sa šest godina poveren na čuvanje baki koja ga je i odgajila. Odlučio je da, kao i Selin (Céline) kome je pravo ime: Luj Ferdinand Detuš (Louis Ferdinand Destouches), da uzme bakino ime, tako da i tim gestom što više liči na velikog Selina koji mu je uzor. Ali, njihove priče nisu iste. Mišel Uelbek je daleko od mesta koje u francuskoj književnosti ima Selin koji je u XX veku odmah uz Prusta po značaju kao savremeni pisac. Selin je bakino ime uzeo kao pseudonim, rekavši da je ona jedina osoba koja ga je u životu iskreno volela, a bio je u sukobu sa roditeljima, trgovcima i sitnim dušama. Zapravo Selinov drugi roman (za mene i najbolji): "Smrt na kredit", ("Mort à crédit"), u celosti je autobiografski. On je onaj dečak koji luta po Parizu i on je lekar koji siromašne leči besplatno. Valjda je sudbina lekara-pisca da dublje oseća ljudsku patnju i zna koliko je krhko ljudsko bice. Francuska knjizevnost zapravo ima dva giganta, pisca-lekara, a to su Rable (Rabelais) i Selin. Gromoglasan Rableov smeh i bufonerija, i Selinov cinizam i sarkazam imaju isto ishodište. Mislim da je Uelbek daleko od tih visina. Namerno provocira , tako zarađuje, a videvši šta se dogodilo sada u Parizu, otkazao je (odgodio) sve promocije svoje knjige i - nestao. Niko u Parizu u ovom trenutku ne zna gde je Uelebek.
Oko
Autor:
Gorislav Papić, Stevan Kostić, Dragana Ignjić
Svakog radnog dana u 18:25 - najaktuelnije političke, spoljnopolitičke, ekonomske i društvene teme. Najzanimljivije priče o kulturi, najatraktivnije reportaže. [ detaljnije ]
komentari