Čitanje slika

Pričajući kako je još u detinjstvu volela da crta, Ljubica Sokić se seća kako je jednog dana nešto obojila zelenom bojom, „pa sam onda", kaže, „uzela crvenu i njom obojila površinu do one zelene. Bile su to doista ružne boje: crvena je bila nekako previše roza, a zelena nekako bleda, nikakva, ali su one ipak kod mene proizvele pravi šok. Bilo je to nešto divno. Potpuno očarana, gledala sam te dve boje jednu do druge i tog prizora nisam mogla da se nasitim."

Taj odnos crvene, uprkos tome što je bila „previše roza", i zelene, uprkos tome što je bila „bleda" i „nikakva", delovao je očaravajuće, i devojčici je otkrio svet boja, svet likovnosti, u koji je tog trenutka ušla, da iz njega nikad ne izađe.

Ovako pesnik Ljubomir Simović najavljuje drugu epizodu serije: „Čitanje slika" u kojoj govori o slikarstvu Ljubice Cuce Sokić. Svojim prepoznatljivim, jasnim i preciznim stilom, Simović nam otkriva jedno novo sagledavanje umetnosti naše velike slikarke.

Scenario: Ljubomir Simović i Marko Karadžić
Kamera: Branko Pelinović
Montaža: Tihomir Dukić i Marko Tisovec
Režija: Marko Karadžić