Autori takve predstave o borbi na Kadinjači nisu se obazirali na pritajene i, tada, opasne primedbe trezvenih da je nemačka vojska bila izuzetno organizovana i opremljena te njihovim obaveštajcima nikako ne bi mogli promaći takvi pokreti partizanskih trupa i zauzimanje položaja na Kadinjači. Njima je bio potreban izdajnik!

Sa druge strane, u tim čitankama nije pisalo da je vlasnik kafane iz Zaglavka čije ime i prezime su znali svi školarci u Jugoslaviji, bio solunski junak, nosilac 6 visokih ratnih odlikovanja i Albanske spomenice a ni to da se iz zatvora, gde je odveden 1946. nikada nije vratio, posle navodnog ili stvarnog samoubistva.

Napokon, ni nedavna pravosnažna sudska amnestija Gojka Blagojevića, posle iznetih dokaza da on fizički nije mogao Nemcima odati položaje Radničkog bataljona, nije naišla na značajniju medijsku pažnju, čime su pokojni Blagojević i njegova familija, indirektno, još jednom kažnjeni.

Time što većina onih, u čijim čitankama je stajala famozna lekcija o izdajstvu, ne znajući za sudsku amnestiju, priču o kafedžiji Gojku Blagojeviću iz Zaglavka uzimaju i dalje zdravo za gotovo, kao "izdajstvo iz udžbenika"!

Tom gorkom životnom vinjetom, autorka Jelena Božović, u emisiji Aktuelno dokumentarnog programa "Od Kadinjače do Kostojevića" započinje putopis u tom delu zapadne Srbije.

Urednik: Ljubisav Aleksić