sreda, 20. mar 2013, 09:55
Trag: Po batu ata, do Banata
Prošlost vojvođanske ravnice, neutvrđeni kaljavi putevi i nepregled nalagali su čoveku da oslonac traži tamo gde je pomoći jedino bilo.
Oduvek su ovde konji bili nezamenjiva pomoć, oslonac i izlaz pa su vekovi doneli svoje, mnogo više od onoga što se može objasniti racionalnim: neraskidivu vezanost čoveka i životinje, ljubav i mit.
Ni prošli vek ugradnje „konjskih snaga" u industrijske mašine i tehničkih dostignuća iz banatske ravnice nije proteralo plemenitu životinju.
Protok vremena, čini se, samo doprinosi, pravom, iskonskom značenju.
Autor Simo Budimir
Urednik Ljubisav Aleksić
broj komentara
0
pošalji komentar
komentari