Жељин и Копаоник некада били насељенији

Многи темељи старих цркава на Жељину и Копаонику говоре да је овај простор некада био много насељенији но данас. Највишe народа je одселило у сеобама Чарнојевића негде до 1690. године. У Аустроугарској се помињу као Раци(од речи Рас-Рашани, па и данас у Мађарској има рацка овца, рацка јуха). Истог корена је и река Расина (Рас-ина) која извире испод планине Жељин, а преграђена низводно између планина Јастребац и Копаоник, где је формирано Расинско језеро, које се простире на општине: Брус и Крушевац. Кнез Лазар је на овом простору експлоатисао више Рудника. Шљачишта од топљења руде видљива су и данас, једно такво на десној обали реке Расине код рушевина средњевековног града Златари, народ назива Пепелиште. Тврди се да су Дубровачки каравани ради трговине, долазили до рудника на Копаонику, пут је водио преко Тјентишта (Тјентиште добило име од речи тенда - шатор, где се каравани одмарали). Данас је много тога заборављено, а један од ретких испирача злата на реци Расини је Метар Мићић.