Za ovaj nadimak najzaslužnija je Dejanova supruga Ksenija (38), koja je tog jutra u razmaku od šest minuta prirodnim putem rodila blizance, Jovana i Pavla, njihovog četvrtog i petog sina. Ksenija i Dejan su roditelji i jedanaestogodišnjeg Filipa, devetogodišnjeg Davida i malenog Vasilija koji je star godinu i po dana.

Ksenija, poreklom iz Mataruške Banje, po zanimanju je trgovački tehničar, dok je Dejan 1992. godine završio srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Rađanje sinova Kseniji je pomoglo da se oslobodi tuge iz detinjstva jer je kao tromesečna beba ostavljena babi i dedi na čuvanje i podizanje.

Sve do prošlog leta (2010.) Inići su živeli kao podstanari u Batočini, a onda su ušli u svoju porodičnu kuću. Njihova kuća nije samo krov nad glavom, već i jedinstveni spomenik ljudskoj solidarnosti. U njenoj izgradnji učestvovale su skoro sve Dejanove kolege, osim onih koji su se nalazili na redovnom dežurstvu. U danu kada je postavljana ploča učestvovalo je 60 od 65 zaposlenih Dejanovih kolega. Oni su hteli na taj način da zahvale svom drugu što ih kao član Upravnog odbora iskreno i dosledno zastupa u policijskom sindikatu. Za istrajnu borbu kolege su Dejanu i dale prvi nadimak „Borac".

Pošto su Jovan i Pavle jednojajčani blizanci, ni danas, posle tri meseca od rođenja, njihovi roditelji ne mogu da ih razlikuju. Jedini znak raspoznavanja su plastične narukvice koje su im postavljene nakon porođaja. Jovan kao prvorođeni nosi broj 505, a Pavle nosi narukvicu sa brojem 506.

Sa pet rođenih sinova Ksenija i Dejan zaslužuju da ih srpska država proglasi za heroje i podrži u svakom pogledu.

Režiser, Miroslav Petković

Producent, Nebojša Nele Garić