За овај надимак најзаслужнија је Дејанова супруга Ксенија (38), која је тог јутра у размаку од шест минута природним путем родила близанце, Јована и Павла, њиховог четвртог и петог сина. Ксенија и Дејан су родитељи и једанаестогодишњег Филипа, деветогодишњег Давида и маленог Василија који је стар годину и по дана.

Ксенија, пореклом из Матарушке Бање, по занимању је трговачки техничар, док је Дејан 1992. године завршио средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици. Рађање синова Ксенији је помогло да се ослободи туге из детињства јер је као тромесечна беба остављена баби и деди на чување и подизање.

Све до прошлог лета (2010.) Инићи су живели као подстанари у Баточини, а онда су ушли у своју породичну кућу. Њихова кућа није само кров над главом, већ и јединствени споменик људској солидарности. У њеној изградњи учествовале су скоро све Дејанове колеге, осим оних који су се налазили на редовном дежурству. У дану када је постављана плоча учествовало је 60 од 65 запослених Дејанових колега. Они су хтели на тај начин да захвале свом другу што их као члан Управног одбора искрено и доследно заступа у полицијском синдикату. За истрајну борбу колеге су Дејану и дале први надимак „Борац".

Пошто су Јован и Павле једнојајчани близанци, ни данас, после три месеца од рођења, њихови родитељи не могу да их разликују. Једини знак распознавања су пластичне наруквице које су им постављене након порођаја. Јован као прворођени носи број 505, а Павле носи наруквицу са бројем 506.

Са пет рођених синова Ксенија и Дејан заслужују да их српска држава прогласи за хероје и подржи у сваком погледу.

Режисер, Мирослав Петковић

Продуцент, Небојша Неле Гарић