gane [neregistrovani]
...
Zato nas niko i nece...losi smo saveznici...nestalni...promenljivi....
anonymous [neregistrovani]
Kako s lakoćom posle svake promene režima menjamo nazive ulica i poništavamo istoriju?
Ovo je veoma važno pitanje i mislim da nazivi ulica ne treba da nose imena ličnosti nego pojava. objekata kao npr "Sunčana ulica", "ulica Sunca", "aleja kestenova", itd. Tako bi se političke paradigme lakše sprovodile, nailazile na manji otpor i bile mnogo prihvatljivije.
Ђорђе [neregistrovani]
Можда
Промене назива улица у Србији говоре нешто јако чудно о људима овде. Говоре да нисмо способни да се међусобно поштујемо, да смо осветољубиви. Кажу да је једина улица која у Београду никада није променила назив - Јеврејска. Вероватно су то људи који су некако стабилни, који некако знају где им је место, који знају да сачувају поштовање. А идеолошке опције које су овде владале.. свака је дробила оно што јој се нађе на путу, не би ли задобила власт на још које време.
Историја се свима насмејала, сви су имали својих неколико година. Култура сећања мења се како дође власт, потисну се неки који не одговарају.
Рођени у СФРЈ, живели у СРЈ, па у СЦГ, па у РС. Шта рећи? Промене стално. Промене на површини, на власти. Промене у називима. А остаје у крви то гложење, непоштовање претходника, гледање свакодневних интереса.
Кога историја баш занима, читаће и истраживаће. Ко буде слушао медије, најчешће ће бити само део неке жваке која вреди док траје власт која управља тим медијима. Сутрадан, нека нова прича. Па онда опет.
Људима опет треба мир. Опет и стално.
За то можемо да се молимо. Да макар не буде толико страдања током ових страначко-политичко-идеолошких нетрпељивости. Да се макар људи позивају на здрав разум, љубав и међусобно поштовање.
Zorica Stojilovic [neregistrovani]
da, mozda, ne.
Zelim Vam sretnu Novu 2012 godinu, draga Olivera. Pratim vase emisije ma gde bili, tj. na kojoj televiziji imali svoje "kultne" emisije.Mislim da ce i ova vecerasnja biti veoma zanimljiva. Hvala vam sto nam dajete sve bolje i bolje emisije.srdacno Zorica Stojilovic, Beograd
anonymous [neregistrovani]
Srbija i Srbi!!
Nije tacno da su Srbi Losi,i da nas niko nece! Nije bitno odakle si,svaka zemlja ima svoju Istoriju i probleme!! Svuda ima dobri i losi ljudi!!
anonymous [neregistrovani]
Jos ovo nemamo
Nisam primetio da neka ulica, naselje, put, most i td. nose naive vladajućih stranaka. To nam još fali.
anonymous [neregistrovani]
da
Nije mi jasno zašto danas izbjegavamo drugi svjetski rat, na način "u prvom svjetskom ratu, mi smo bili na strani dobra"?
mp [neregistrovani]
O nama
pridruzujem se komentaru gospodina Djordja o nasim naravima. Jednim delom smo sami odgovorni a drugim delom su spoljni uticaji i pritisci u kojima zivimo, Samo u proslom veku pregurali smo cetiri rata, a u 19 veku smo imali ratove protiv Turaka, i Bugara?; Ni danas nemamo stabilnu dravu i stlano se preko nas prelamaju neciji uticaji. Mislim da je rts na dobom putu da podrzi i obnovi istorijska secanja makar na period od 60 i 70 godina unazad; E sad koliko mozemo da razgovaramo o problemima nase dnevne politike i jos vise o odnosu prema nasem istorijskom nasledju? a vazno je o tome govoriti; Dragoj Oliveri i njenoj ekipi od srca cestitam Novu Godinu i predstojece praznike Hristovog rodjenja.
anonymous [neregistrovani]
"Aleja kestenova"
Ovo je odlican predlog. Ja vec dugo zivim u Stockholmu, koji ima samo dve uluce koja se zovu ( Vasa gatan ) Vasina ulica a dobila je ime po prvom Svedskom kralju Vasi i Ulof Palmeova ulica. Postoje jos dve ulice koje se zovu Kraljeva ulica i Kraljicina ulic ali nema imena kog kralja i kraljice,A sve ostale ulice su sa neutralnim imenima kao na primer Biberova ulica, Ulica belog luka... Citav jeda kraj ima ulice sa nazivima dana u nedelji. Ponedeljak, Utorak itd.Ti nazivi stoje stotinama godina i ne menjaju se. Neznam, mozda oni nemaju ni jednog znamenitog coveka po kome bi i ulica nosila naziv. Ali znam sigurno da ni jedna ulica u celoj Svedskoj nece dobiti ime po Göranu prssonu ili Moni Salin pa cak ni po Anni Lind.
anonymous [neregistrovani]
obavezno pomenuti
Ivana Djaju /Jean Giaja/, jedan od najvecih srpskih naucnika i Srba uopste, koji su, nazalost, zaboravljeni...
Snezana [neregistrovani]
zaboravljeni
Bravo za izbor teme! Verujem da je i ovo nacin da se paznja javnosti usmeri na prave i proverene vrednosti koje ce, nadam se, pomoci uspostavljanju vredonosnog sistema koji je unisten. Jedan detalj koji ocigledno ne zna ni moj kolega istoricar : Milunka Savic ima spomenik u kraju iz kog je potekla, a verovatno su svi ucesnici emisije pored njega prosli, putujuci na Kopaonik. Mala Josanicka banja makar se delom oduzila svojoj najpoznatijoj sugradjanki. U muzeju I svetskog rata u Kompjenju, Francuska, ova heroina nasla je svoje mesto u delu koji slavi snagu i znacaj Srbije u ovom ratu. Za one koji ne znaju, u ovom gradu je, u vagonu voza, Nemacka potpisala kapitulaciju 11.11.1918.godine
Zorica Stojilovic [neregistrovani]
zoricastojilovic@gmail.com
Bravo Olivera,sjajna emisija. Sagovornici su bili izvanredni i jasni u svojim izlaganjima. Konacno da cujemo prave ljude. Ostala sam bez daha posle emisije.
Hvala Vam puno.
Mir Bozji, Hristos se rodi. srdacno Zorica Stojilovic
anonymous [neregistrovani]
odlicna tema ali...
losi sagovornici!!..bar sto se mene tice, mogli se bar da pozovete Cedomira Antica, mislim da bih bilo zanimljivije!..Pozdrav
mp [neregistrovani]
Hvala rts-u
izuzetni gosti, vazna emisija; Hvala i na mnogaja ljeta; Nadam se da ce nam rts prirediti jos ovakvih vaznih emisija i molimo rts da nastavi sa programima sa istorijskim i temama iz nase sadasnjice; Hvala uvazenim gostima.
anonymous [neregistrovani]
Groblja i spomenici
Ne mislim da ne treba uređivati groblja i spomenike međutim to isto tako dovodi u pitanje jednakost i ravnopravnost svih državljna neke zemlje pa i Srbije. Groblja većine državljana većine zemalja se eshumiraju i posmrtni ostatci npr kremiraju da bi se tek umrli mogli sahranjivali zbog nedostatka prostora za sahranjivanje. Ako bi se neki zaslužniji državljani sahranjivali na, nazovimo to, "vječitim grobljima" za razliku od većine drugi državljana da li bi to bilo moralno?
anonymous [neregistrovani]
"Mnogi, vrlo verovatno većina"
U našoj istoriji se veoma često rapravlja o ulozi srbijanske vlade u prvoj polovini 1941 godine. Ne želim da kritikujem njihovo ponašanje nego samo da skrenem pažnju na to da se gotovo isti scenario desio i 1999. Nakon bombardovanja srbijanska vlada je pristala na gotovo sve što je od nje traženo.
Da li i danas većina misli isto i o vladi 1999 kao i o onoj 1941?
anonymous [neregistrovani]
Sto za jednog, jedan za sve.
To je bio najočigledniji pokazatelj terorističke prirode nacizma. Osuđivati otpor naroda koji je napadnut i okupiran na taj način jeste pokazatelj slabosti i bezumlja okupatora.
anonymous [neregistrovani]
Kapitulacija
Ne boji se onaj koji, osim sebe, i nema šta da izgubi.
anonymous [neregistrovani]
Predlog
Prvo, puna podrška da se Milunki Savić u Beogradu podigne dostojan spomenik. Francuzi su Jovanki Orleanki podigli spomenik u svakom većem Francuskom gradu, Milunka je bila naša Jovanka Orleanka i ne vidim ni jedan razlog da se spomenik ne podigne. Imam i jedan predlog za gospođu/gospođicu Oliveru. Odmah po izbijanju prvog svetskog rata u Srbiju je došlo mnogo (ne bih baratao brojkama) dobrovoljaca koji su na ovaj ili onaj način pomagali Srbiji. Među njima je bilo mnogo (opet ne bih baratao brojkama) žena iz Škotske. U najvećem broju slučajeva bile su medicinske sestre i radile su u bolnicama. Često i kao upravnice tih bolnica. Bile su vrlo požrtvovane, neke su i umirale, recimo, od tifusa, neke su sa našom vojskom prešle Albaniju, neke su i dobile činove u Srpskoj vojsci. Na RTS je svojevremeno prikazana tv drama "Naša Engleskinja" ili tako nekako o jednoj o njih koja se nije libila da našim saveznicima saspe u lice sve šta misli kako oni tretiraju Srpsku vojsku. Neke su i ostale i u Srbiji posle rata, neke su se i vratile u Škotsku a mi smo ih sve od reda - zaboravili. I to odmah posle rata. Mnoge od njih su širom Srbije, od dobrovoljnih priloga sagradile bolnice, domove za siročad, jedan od takvih je i "Engleski dom" u Nišu. Mnogi od tih bolnica, domova su posle II svetskog rada pretvoreni u sve i svašta. Na RTS-u je skoro bila i mala emisija o mladoj ženi, ne sećam se šta je po profesiji, iz Škotske koja je počela da otkriva priču o svojim sunarodnicama u Srbiji i Škoti su bili fascinirani tom pričom jer žena tog doba u Škotskoj je bila domaćica a u Srbiji su im poveravani zadaci koji su, po Škotima, samo za muškarce.Možda bi RTS mogao o njima da snimi dokumentarni serijal a zatim da se o njima porazgovara i u "Da Možda Ne" jer nigde nisam mogao da nađem, ma koliko sam se trudio na jednom mestu, sistematizovano ništa o tim hrabrim ženama iz Škotske. Nadam se da Vas nisam "ugušio" ovim mojim pisanjem, izneo sam predlog, zaista bi bilo lepo da se makar na taj način odužimo onima koji su nas zaista voleli pa i umirali za nas. Hvala.
Анђа [neregistrovani]
Историја из прве руке
Поштована,
моја бака рођ. 1934. год у Прилепу граду, гледала је вашу емисију и дубоко се потресла због осуде Милана Недића.
Навешћу њене речи: "Грешите када кажете да му није место међу сто најзаслужнијих Срба. Да није било Милана Недића, хиљаде и хиљаде Срба из Македонија и Космета не би били прихваћени у Србији. Из Прилепа смо истерани, били смо шест недеља у једној шупи са још пет породица, да бисмо након тога још шест недеља путовали возом до Неготина, док Недић није наредио сваком селу у Србији да прихвати по пар избегличких породица.
Сећам се да се у вагону једна жена порађала, и када је дете прислонила на груди, тепала му је:"Мој Недићу", давши му име Милан. Из овога се види колико смо му сви били бескрајно захвални. Криво ми је што нисте довољно истражили о његовој улози у току рата, јер би засигурно било проливено више крви да није било Милана Недића."
Поздрав
Radovan Pešikan [neregistrovani]
Izbor
Čestitam Vam na izboru teme. Dostami je političkih ili bolj rečeno politikanskih prepucavanja. Slušajući razgovor na ovu temu prosto me bila sramota pred samim sobom od svog neznanja i i činjenice da ih je moja generacija zaboravila.Nadam se da ćemo to, koliko je moguće, ispraviti u najskorije vreme a Milunki spomenik u krugu dvojke.
mp [neregistrovani]
ispraviti nepravdu i nauciti
nadam se da ce ljudi od uticaja nepravdu ispraviti na dostojanstven nacin, skromno i mudro i ne samo prema Milunki Savic vec i drugim velikanima; Treba da naucimo dosta od tih izuzetnih ljudi pa da pokazemo i svojim primerom;
anonymous [neregistrovani]
Dragan
Dostojantveno i jasno, tako su u ovoj emisiji razgovorali gosti, bez obzira koje su stavove zastupali. Ako bi se tako ponasali i politicari u slicnim emisijama, mogli bi smo da kazemo, napravljen je korak u dobrome pravcu. I na kraju, RTS bi trebalo da ima sto vise ovakvih emisija kojima direktno inicira neke drustvene akcije.
Hvala i sretna Nova godina.
anonymous [neregistrovani]
novo
Ova emisija mi se sada dopada,kako izbor teme tako i nacin kako se vodi,za raliku od predjasnjih emisija.Nadam se da ce se ovim putem i nastaviti,da ozbiljni ljudi vode ozbiljne razgovore o ozbiljnim temama.Zelim da slusam naucnike,pisce,istoricare,filozofe,umetnike a ne samo politicare.Pozdrav gospodji Oliveri.
Luka [neregistrovani]
Ideoloski razlozi
Naravno, za vreme SFRJ-a zanemarivana je istrorija Srbije i Kraljevine Jugoslavije jer je glavna ideoloska paradigma bila, da su se velika dela mogla desiti samo u novome sistemu i nikako pre. Velika je nepravdana ucinjenja svima, tj i proslim i sadasnjim i buducim generacijama jer se zanemariju kontinuitet istorije naseg naroda. Kada bi se bolje poznavala sva stradanija nasih ljudi tokom balkanskih i I svetskog rata verovatno bi smo imali veci konzensus i po pitanju nase sadasnje drzavne politicke strategije. Cestitke za dobar program.
banjaluka [neregistrovani]
Branko Radicevic
zasto u knjizi 100 najznacajnijih srba nema Branka Radicevica i Copica????
Čitaj mi!
komentari