четвртак, 05. јан 2012, 21:57
Да Можда Не
Заборављени Срби
Као што и живот прави разлике међу људима, тако се и у смрти настављају заслужене и незаслужене судбине.
Зашто су неки Срби заборављени? Да ли је у питању политика, идеологија, немар, недостатак историјског памћења или, просто, сиромаштво и опседнутост сопственим овоземаљским проблемима?
Зашто данас Срби не знају ко је била Милунка Савић или где се налазе посмртни остаци Николе Тесле? Како с лакоћом после сваке промене режима мењамо називе улица и поништавамо историју? Да ли је с друге стране, преношење посмртних остатака неких Срба из иностранства у земљу спровођење покојникове жеље да буде сахрањен у отаџбини или политичка манипулација спорних историјских улога у циљу актуелне реституције? Која традиција мртвих данас притиска умове живих Срба? Кога смо све заборавили и зашто?
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:
Никола Мирков, директор Телевизије Београд,
Јован Ћирилов, театролог,
Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.
Шта Србија мисли о себи, у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.
Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.
Sjajna emisija
Konacno da je neko napravio emisiju sa pametnim i obrazovanim gostima, koji koriste razgovor, u pravcu iznalazenja resenja, a ne samo da se prepucavaju. Lepo drustvo! Hvala na izboru gostiju, i temi za razmisljanje.
Branko Radicevic
zasto u knjizi 100 najznacajnijih srba nema Branka Radicevica i Copica????
Ideoloski razlozi
Naravno, za vreme SFRJ-a zanemarivana je istrorija Srbije i Kraljevine Jugoslavije jer je glavna ideoloska paradigma bila, da su se velika dela mogla desiti samo u novome sistemu i nikako pre. Velika je nepravdana ucinjenja svima, tj i proslim i sadasnjim i buducim generacijama jer se zanemariju kontinuitet istorije naseg naroda. Kada bi se bolje poznavala sva stradanija nasih ljudi tokom balkanskih i I svetskog rata verovatno bi smo imali veci konzensus i po pitanju nase sadasnje drzavne politicke strategije. Cestitke za dobar program.
novo
Ova emisija mi se sada dopada,kako izbor teme tako i nacin kako se vodi,za raliku od predjasnjih emisija.Nadam se da ce se ovim putem i nastaviti,da ozbiljni ljudi vode ozbiljne razgovore o ozbiljnim temama.Zelim da slusam naucnike,pisce,istoricare,filozofe,umetnike a ne samo politicare.Pozdrav gospodji Oliveri.
Dragan
Dostojantveno i jasno, tako su u ovoj emisiji razgovorali gosti, bez obzira koje su stavove zastupali. Ako bi se tako ponasali i politicari u slicnim emisijama, mogli bi smo da kazemo, napravljen je korak u dobrome pravcu. I na kraju, RTS bi trebalo da ima sto vise ovakvih emisija kojima direktno inicira neke drustvene akcije.
Hvala i sretna Nova godina.
ispraviti nepravdu i nauciti
nadam se da ce ljudi od uticaja nepravdu ispraviti na dostojanstven nacin, skromno i mudro i ne samo prema Milunki Savic vec i drugim velikanima; Treba da naucimo dosta od tih izuzetnih ljudi pa da pokazemo i svojim primerom;
Izbor
Čestitam Vam na izboru teme. Dostami je političkih ili bolj rečeno politikanskih prepucavanja. Slušajući razgovor na ovu temu prosto me bila sramota pred samim sobom od svog neznanja i i činjenice da ih je moja generacija zaboravila.Nadam se da ćemo to, koliko je moguće, ispraviti u najskorije vreme a Milunki spomenik u krugu dvojke.
Историја из прве руке
Поштована,
моја бака рођ. 1934. год у Прилепу граду, гледала је вашу емисију и дубоко се потресла због осуде Милана Недића.
Навешћу њене речи: "Грешите када кажете да му није место међу сто најзаслужнијих Срба. Да није било Милана Недића, хиљаде и хиљаде Срба из Македонија и Космета не би били прихваћени у Србији. Из Прилепа смо истерани, били смо шест недеља у једној шупи са још пет породица, да бисмо након тога још шест недеља путовали возом до Неготина, док Недић није наредио сваком селу у Србији да прихвати по пар избегличких породица.
Сећам се да се у вагону једна жена порађала, и када је дете прислонила на груди, тепала му је:"Мој Недићу", давши му име Милан. Из овога се види колико смо му сви били бескрајно захвални. Криво ми је што нисте довољно истражили о његовој улози у току рата, јер би засигурно било проливено више крви да није било Милана Недића."
Поздрав
Predlog
Prvo, puna podrška da se Milunki Savić u Beogradu podigne dostojan spomenik. Francuzi su Jovanki Orleanki podigli spomenik u svakom većem Francuskom gradu, Milunka je bila naša Jovanka Orleanka i ne vidim ni jedan razlog da se spomenik ne podigne. Imam i jedan predlog za gospođu/gospođicu Oliveru. Odmah po izbijanju prvog svetskog rata u Srbiju je došlo mnogo (ne bih baratao brojkama) dobrovoljaca koji su na ovaj ili onaj način pomagali Srbiji. Među njima je bilo mnogo (opet ne bih baratao brojkama) žena iz Škotske. U najvećem broju slučajeva bile su medicinske sestre i radile su u bolnicama. Često i kao upravnice tih bolnica. Bile su vrlo požrtvovane, neke su i umirale, recimo, od tifusa, neke su sa našom vojskom prešle Albaniju, neke su i dobile činove u Srpskoj vojsci. Na RTS je svojevremeno prikazana tv drama "Naša Engleskinja" ili tako nekako o jednoj o njih koja se nije libila da našim saveznicima saspe u lice sve šta misli kako oni tretiraju Srpsku vojsku. Neke su i ostale i u Srbiji posle rata, neke su se i vratile u Škotsku a mi smo ih sve od reda - zaboravili. I to odmah posle rata. Mnoge od njih su širom Srbije, od dobrovoljnih priloga sagradile bolnice, domove za siročad, jedan od takvih je i "Engleski dom" u Nišu. Mnogi od tih bolnica, domova su posle II svetskog rada pretvoreni u sve i svašta. Na RTS-u je skoro bila i mala emisija o mladoj ženi, ne sećam se šta je po profesiji, iz Škotske koja je počela da otkriva priču o svojim sunarodnicama u Srbiji i Škoti su bili fascinirani tom pričom jer žena tog doba u Škotskoj je bila domaćica a u Srbiji su im poveravani zadaci koji su, po Škotima, samo za muškarce.Možda bi RTS mogao o njima da snimi dokumentarni serijal a zatim da se o njima porazgovara i u "Da Možda Ne" jer nigde nisam mogao da nađem, ma koliko sam se trudio na jednom mestu, sistematizovano ništa o tim hrabrim ženama iz Škotske. Nadam se da Vas nisam "ugušio" ovim mojim pisanjem, izneo sam predlog, zaista bi bilo lepo da se makar na taj način odužimo onima koji su nas zaista voleli pa i umirali za nas. Hvala.
Да Можда Не
Аутор:
Оливерa Ковачевић
Како живи Србија? Шта нас дели, а шта уједињује? Шта не смемо да прећутимо? [ детаљније ]
коментари