40 година после - Чудесни мандарин

У току припрема за премијеру, која је одржана 1926. године у Келну, конзервативни немачки кругови оценили су „Чудесни мандарин" као декадентно Бартоково остварење због либрета који је садржавао снажне сексуалне алузије.

Тадашњи градоначелник Келна, будући државник Конрад Аденауер забранио је дело. За извођење балета није било разумевања ни у Мађарској, Русији, као ни у другим позоришним кућама широм света, пошто Барток није дозвољавао преобликовање либрета. Године 1942. године балет је представљен у Риму.

Кореограф Аурел Милос га је конципирао као гротескну пантомиму, и сам је тумачио улогу Мандарина, док је за израду сценографије био задужен чувени футуристички сликар Енрико Прамполини. Оркестар је наступао под диригентском палицом тада младог Јаноша Ференчика.

Ова поставка отворила је „Чудесном мандарину" пут и у друге италијанске позоришне куће, као и на фестивале. Међутим, тек поставка балета из 1956. године кореографа и редитеља Ђуле Харангоза, једног од оснивача Мађарског националног балета, поставља темеље свим каснијим кореографијама овог Бартоковог сценског остварења.

реприза 10. новембар у 03:35, 09:35 и 15:35