Привредна историја Србије: Нездрав камен

Средином 19. века, све до отварања Тополивнице у Крагујевцу, првог великог потрошача, угаљ у Србији није имао никаву вредност.

Чобанин из села Сење код Деспотовца, Лазар Пандуровић, је, чувајући свиње, наишао на расуте комаде сјајног црног камена који му се случајно запалио. Како прави камен не гори, назвали су га нездрав камен. А био је то камени угаљ високог квалитета. Тако је 1853. отворен рудник Сење. Наш најстарији активни рудник.
Пред Први светски рат у Србији је активно радило 174 рудника. У то време српски рудници производили су све врсте руда. Изузев соли.