Старо српско писано наслеђе: Запис у камену

Човек одувек оставља запис у камену: речју - коју клеше у камену, сликом - коју прави од комадића камена у мозаику и на фресци, и обликом – који у вајарству и архитектури извлачи из камена.

Осим боје, изражајност камену даје и његова структура и прозирност, односно могућност упијања или одбијања светлости. Реч уклесана у камен носи постојаност и достојанство самог камена. У језгровитости камена, савремени уметник, подједнако као и уметник праисторије или средњег века, проналази невидљиве силе.
Ако је камен, метафорично, згуснуће времена, простора и материје, онда би запис у камену - било речју, сликом или обликом - представљао згуснуту мисао.