Време кроз векове: Пагански и хришћански свет

Субјективни осећај човека о времену мењао се током историје и стварао културно детерминисане форме. Чињеница да је време невидљиво и да не може да се осети чулима, покренула је потребу за визуелном представом.

Антички свет је имао сасвим другачије поимање времена од хришћанског схватања времена и историје. У античко доба и доба древних цивилизација време је било цикличног карактера. Пагани су сматрали да је космос бесконачан и да нема ни почетак ни крај. Хришћанство представља прекретницу у развојном ходу људског друштва која је означила темељне промене у начину веровања, мишљења и вредновања, а тиме и промене у поимању времена. Са јудаизмом и хришћанством време је било дефинисано као линеарно напредовање без кружног понављања појава и догађаја.