Траг у простору: Једна рука витешка

Витешки турнири су право путовање у прошлост. Витешке игре („Just out“) одржавају се подно манастира Манасија у част и славу најсјајнијег витеза кога смо икада имали – деспота Стефана Лазаревића или „Високог Стефана“, како су га често звали.

Ми данас под витештвом подразумевамо читав корпус моралних, етичких и људских вредности и особина. У средњем веку витештво је имало јасан и конкретан смисао и било је, пре свега, засновано на хришћанским вредностима.

После крсташких ратова на крају 11. и почетку 12. века, и касније у 14. и 15. веку, витештво постаје део елитне културе, поприма својства друштвеног статуса, али и посебног начина опхођења. Лик племенитог витеза вековима је био идеал којем су тежили владари, ратници, и обични људи широм Европе. Његова снага заснива се на витешком кодексу који симболизује идеални узор људских врлина, својеврстан златни пресек човековог бића.